- Bastaća znam od 2006. godine. Upoznali smo se u Demokratskoj stranci, u demokratskoj omladini, tu smo sarađivali, postali smo venčani kumovi, to jest on je meni bio kum na venčanju. Kao čovek od poverenja, njegov kum, pratio sam bespravnu gradnju, odnosno građevinsku inspekciju na Starom gradu i bespravni, graditelji su mogli da sagrade nešto u srcu Dorćola uz određenu finansijsku nadoknadu, koju sam ja bio dužan da preuzmem i odnesem Marku – ispričao je Lešnjak i dodao:

Bilo je nekih desetak primera u mom mandatu i mislim da se to meri nekim desetinama hiljada evra sve skupa. Nažalost, tu kreće moj pakao od života, jer sam u jednom momentu jednu od tih koverti zadržao za sebe. Nekoliko meseci posle pozvan sam na sastanak od strane Marka Bastaća koji je počinjao u 9 uveče. Sastanak se održao u Čumićevom sokačetu i tamo me je sačekalo nekoliko ljudi: Marko Bastać, Andrej Belingar, načelnik opštinske uprave koji je to i danas i Dejan Stojanović, drugi Bastaćev kum zaposlen u Opštini u odeljenju za komunalnu inspekciju. Došao sam najnormalnije na sastanak, čiju temu ne znam. Bastać postavlja 3 stolice nasred sobe i govori nam da sednemo. Kada smo seli, vezao nas je plastičnim vezicama, za ruke i noge. Potom je rekao „Sada ćemo da igramo jedan kviz, postavljaću vam pitanja“.

Kako kaže, svi na sastanku su prvo mislili da je u pitanju neka šala, ali su kasnije shvatili da to nije slučaj.

- Bili smo vezani. Počeo je da nas ispituje o tome znamo li određene osobe, uglavnom zaposlene u opštini, da li poznajemo neke od stranaka koje su imale probleme sa bespravnom gradnjom u našoj opštini i koje imaju te predmete. Dejan je odgovorio da ne zna, dok smo Andrej i ja znali za stranke. Dejana je oslobodio, a Andrej i ja ostali smo vezani - kaže Lešnjak.

Naredno pitanje, kako kaže, odnosilo se na to da li znamo koja stranka Bastaću nije odnela novac par meseci ranije.

- U tom trenutku klupo počinje da mi se odmotava i jasno mi je da sam ja žrtva tog sastanka - kaže Lešnjak i dodaje da su počela i šamaranja, odnosno dobijao je udarac u glavu posle svakog odgovora kojim Bastać nije bio zadovoljan. 

Pitanja su se, kaže, odnosila na Lešnjakove sastanke sa učesnicima u predmetima, a neka od pitanja bila su: šta ste tada pili, gde ste sedeli, u koliko sati ste se sastali. Nebitna pitanja, ocenjuje Lešnjak, trebalo je da ga umore. 

- Bio sam udaran prvo vijačom, šiban po telu! U jednom trenutku sam pao sa stolicom dole i ležao na podu. Razmišljao sam da li ću se čitav vratiti kući, šta će biti sa mnom i mojom porodicom, ali prvo, kako će se završiti ta noć, da li ta noć ima kraj, šta oni žele... Nisam smeo ništa da kažem policiji da ne bih imao gadne problem, i ja i moja porodica – prisetio se Lešnjak.

Stavljana mu je, kaže, i kesa na glavu.

Da se malo gušim valjda. Nisam hteo da pitam kada će kraj, valjda zbog mog ponosa i dostojanstva. Oko 5 sati ujutru sam odvezen, rečeno mi je da mirno odem svojoj kući, da nikome ne govorim o ovome, a do juče nikome ni nisam rekao – kaže Lešnjak. Dodaje da nije govorio jer se brinuo za svoju bezbednost.

Bastać mu je, kaže, napomenuo da ne želi više da ga vidi, čuje i da se ne sme više baviti politikom. Kaže da se potom sklonio u Francusku i tamo je proveo nekoliko meseci. Za to vreme, razmišljao je o tome da se vrati u Srbiju i podnese prijavu protiv Bastača zbog ugrožavanja ljudskih prava, fizičko maltretiranje i zlostavljanje, kao i za mito i korupciju u Opštini Stari grad čega sam bio svedok – kaže Lešnjak za Pink. 

Kaže da se tek sada oseća slobodnim.

- Od juče se osećam slobodnije, iako sam uplašen za bezbednost svoje porodice, mada su iza mene državni organi i celokupna javnost. Nadam se da nikada više nećemo dozvoliti da ovakvi ljudi budu na bilo kojoj odgovornoj funkciji u ovoj zemlji – zaključio je Lešnjak za Pink.