1) Rođen si u Srbiji, ali si mladost proveo u Nemačkoj – otac ti je tamo radio, tako da su ti sigurno i Nemačka i Srbija veoma bliske. Kako posmatraš sadašnju vlast u Nemačkoj, postupke Angele Merkel, posebno u oblasti masovne imigracije?

Da rođen sam u Srbiji. Ali sam sa 16 godina, godinu dana nakon državnog udara u Srbiji 2000. godine, prešao da živim u Nemačku. Moj otac je radio kao predstavnik srpske nacionalne avio kompanije u Dizeldorfu. U Srbiji se po dolasku takozvanih „demokrata“ vrlo teško živelo. Oni su uništili sve što nije NATO pakt u svom bombardovanju Srbije i sankcije kojima je zapad skoro 10 godina držao moju zemlju u izolaciji. U Nemačkoj sam završio srednju školu i fakultet. Odmah po završetku skolovanja, biram da se vratim u svoju otadžbinu, baš iz razloga jer mi se nije dopala multikulturalnost i liberalne vrednosti koje su važile u Nemačkoj. Kad sam se vratio u Srbiju sebi sam govorio: Došao sam da se borim da sprečim da moja zemlja postane isto što i Nemačka, po pitanju nakaradnog sistema vrednosti. Protivnik sam popustljive politike prema masovnoj migraciji, ja bi to nazvao pravim imenom: Invazija. Ne samo po pitanju najezde tuđinaca, već uopšteno se ne slažem sa politikom Merkelove. Moja opcija u Nemačoj je AfD. Koja je prema svim istraživanjima danas druga snaga na političkom spektru u narodu.

2) Bio si savetnik u Vladi Srbije – Koji su bili glavni ciljevi dok si radio u Vladi?

Radio sam 4 meseca za vladu Srbije, kao savetnik za Kosovo i Metohiju. Otpočeo sam mnogo projekata. Nažalost većina je obustavljena mojim progonom iz vlade. Protiv mene je od samog početka vođena do tada neviđena kampanja od strane prozapadnih i ultra liberalnih medija. Bukvalno su svaki dan kako novine, tako i televizija napadali Vladu, kako je moguće da je vođa mladih srpskih nacionalista zapošljen u vladi. Paralelno sa tom negativnom kampanjom, šiptarske vlasti na Kosovu su mi odmah zabranile ulazak na Kosovo kao opasnost po njihovu nezavisnost, bez obzira što sam činovnik vlade Srbije. Bez obzira na zabranu ja sam ipak na svoj način ulazio na Kosovo i bio sa svojim narodom, sprovodeći akcije pomoći i podrške Srbima da opstanu na Kosovu.

3) Kako posmatraš angažovanje Srbije tokom ratova devedesetih, posebno u Bosni?

Srbi u Bosni, Srbi u Srbiji, Crnoj Gori ili Hrvatskoj su jedan narod. Mislim da je Srbija trebalo otvorenije stati uz svoj narod zapadno od reke Drine. I ovako danas svi na zapadu optužuju Srbiju za rat u Bosni i Hrvatskoj, iako je činjenica da su se Srbi u tim republikama samo branili, branili na svom kućnom pragu, gde žive oduvek. Srbija nije zvanično učestvovala u ratu u Bosni i Hrvatskoj. Ali je bilo humanitarne pomoći Srbima u ratnom područiju, kao i odlazak velikog broja dobrovoljaca iz Srbije, da brane i pomognu braći koja su bila na udaru islamskih ekstremista i nato jurišnika. Osnovni problem je bio onda i traje i danas, to što su Srbi iscepkani u više različitih republika. Srpske zemlje istorijski su mnogo veće od onoga što su granice Republike Srbije danas. Zato se moj narod izborio da danas pola Bosne čini Republika Srpska. Mada je tokom svih godina rata pod kontrolom Srba oslobođeno bilo 74% Bosne, danas nepravedno Republiku Srpsku čini samo 49% teritorije Bosne. Iako su Srbi većina u mnogim krajevima koji nisu ušli u sastav Srpske Republike. Ista je stvar i sa srpskim zemljama i Srbima u Hrvatskoj, koji su nakon najvećeg etničkog čišćenja posle 2. svetskog rata proterani iz Srpske Krajine, ipak i danas na tom području Srbi dominiraju. Takođe Crna Gora je srpska zemlja, a Crnogorci su čisti Srbi.

4) Godine 2013. si dao intervju za poljske novine i rekao si da je srpska Vlada prozapadna. Da li se sada nešto promenilo? Da li smatraš da država ide u pravom smeru?

Sada je situacija malo drugačija. Tokom zadnjih godina vlast u Srbiji je uspostavila balans između odnosa sa zapadom i istokom. Kineski predsednik i srpski predsednik su prijatelji, obilaze se međusobno i pokreću velike projekte. Takođe Srbija dobija dosta naoružanja od Rusije i Belorusije. I dalje je zvanično na putu ka EU, ali nema više podanički odnos prema SAD, Britaniji i Briselu. Ambasadori sa zapada ne diktiraju politiku Vlade Srbije, kao što je 12 godina bio slučaj od državnog udara 2000. godine. Danas Srbija sarađuje odlično i sa zemljama višegradske grupe, pogotovo sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Koji je dao podršku Predsedniku Vučiću na izborima. Takođe Srbija pokreće Pravoslavni Hrišćanski blok: Grčka, Bugarska, Rumunija i Srbija, oko mnogih zajedničkih pitanja, kao što je i rešenje migrantske krize. I danas su politički Srbija i Republika Srpska u Bosni povezani više nego ikada, što svakako nije na radost zapada. Postoji dakle poboljšanje u Srpskoj politici, ali mora još dosta da radi na svojoj suverenosti, po ugledu na vlast u Poljskoj, koja vrlo uspešno prkosi Briselskoj administraciji.

5) Kosovo trenutno nije Srpsko. Šta misliš o tome? Da li smatraš da je Kosovo deo Srbije?

Ne, grešite. Kosovo je Srbija danas. Kosovo je bilo, jeste i biće srpsko. Ako neko misli da može da uzme Šleziju od Poljaka, tako može da se zavara da će uzeti Kosovo od Srba. Kosovo je problem zadnjih 100 godina, i više puta su ga razne vojske privremeno otimale od Srba i uvek ga je srpski narod oslobađao. Dok postoji i jedan Srbin, postojaće i borba za Kosovo. Nema predaje. Borba neprestana. Hvala poljskom narodu na ogromnoj podršci u širenju istine da je Kosovo Srbija!

6) Kako komentarišeš navode o učešću Srba u ratu u Donbasu na strani separatista?

Donbas je ruska zemlja. Kao što je i grad Lavov poljski grad. Današnja Ukrajina nije ni etnički ni istorijski u pravilnim granicama. Granice koje vidimo su proizvod komunističkih komesara SSSR-a. Kao i u Jugoslaviji gde su se komunisti igrali sa unutrašnjim granicama republika unutar Jugoslavije i time naneli veliku štetu Srpskom narodu, kada su te unutrašnje granice postale državne granice, raspadom federalne države padom komunizma. Ista situacija je i u Ukrajini, gde su se povamprili Banderovci koji bi da ubijaju Ruse, Poljake, sve za interes liberalnog zapada kako se Sloveni ne bi ujedinili. Ponosan sam na svoje prijatelje koji su bili dobrovoljci koji su otišli da brane braću od povampirenog nacizma, huškanog od SAD I EU. Srpski narod zna kako je biti žrtva zapadnih mešetara kojima smeta svaka država koja nije pokorena liberalnom globalizmu.

7) Šta misliš o aneksiji Krima?

Krim je istorijski ruska zemlja. Ispravljena je velika nepravda. Sasvim sam uveren da ceo svet zna da po tom pitanju više neće biti promena. Krim se vratio kući.

8) Pre par godina blisko si sarađivao sa Velikopoljskim Kampom (Obóz Wielkiej Polski). Kako sada gledaš na saradnju sa Poljskom? Da li je saradnja uopšte izvodljiva?

Da. Sarađivao sam sa više poljskih patriotskih organizacija, a sa Velikopoljskim Kampom imamo potpisan i sporazum. Takođe sa Svepoljskom katoličkom omladinom i sa koalicijom Poljaci za Srpsko Kosovo sam imao više aktivnosti. Lično sam 4 puta bio u Varšavi na mitinzima povodom vašeg dana državnosti 11. novembra, ali i za 17. februar, kada se obeležava dan lažnog samoproglašenja Kosovske nezavisnosti. Braća Poljaci uvek organizuju akcije podrške Srbiji i na tome smo vam veoma zahvalni. Srbi i Poljaci imaju mnogo toga zajedničkog i treba mnogo više da se radi na našem povezivanju. Ne mogu da opišem koliko je velika ljubav koju poljski narod gaji prema Srbima, što sam osetio tokom svakog poravka u Poljskoj. Takođe i mnogi poljski nacionalisti su bili moji gosti kako u Beogradu, tako i na Kosovu i drugim mestima Srbije. Srbi imaju mnogo da uče od poljske desničarske nacionalne scene, za koju mislim da je trenutno najjača u Evropi. Kao i Srpska vlada od desničarske vlade Poljske. Pored svih sličnih ili zajedničkih stvari, moram napomenuti da nam je i neprijatelj isti. Multikulturalna liberalna elita EU.

9) Prisustvovao si pre par godina Maršu nezavisnosti u Poljskoj – kako ocenjuješ marš, koja osećanja su u tebi preovladala tokom ovog događaja?

Bilo je predivno. Iskreno jedano od lepših iskustava u životu. Pratio sam ove godine vaš marš 11. novembra i mislim da je neverovatna stvar broj ljudi koji je izašao. Svi nacionalisti Evrope gledaju na poljske patriote. Ozbiljan ste zadatak zadali. Svaka vam čast. Planiram u budućnosti svakako opet da dođem kod vas na obeležavanje nezavisnosti. Da ponovim, Srpski i Poljski nacionalisti moraju više da sarađuju. Hvala vam sto ste uz nas i mi smo uz vas. Živela Poljska. Živela Srbija. Patriotska solidarnost Evrope nacija.