Postoji prostor za bolje odnose Srbije i Španije i zato je važno da Beograd krajem ove ili tokom naredne godine poseti španski premijer, rekla je predsednica vlade Ana Brnabić posle razgovora sa Žozepom Borelom.
Španski premijer je potvrdio da će ako bude visoki predstavnik EU, u okviru dijaloga Beograda i Prištine biti objektivan i balansiran.
- Razgovarali smo najviše o bilateralnim odnosima, postoji veliki prostor za unapređenje tih odnosa, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu. Predsednik Vlade Španije nikada nije bio u poseti Srbiji i to je nešto što mora da se promeni - rekla je Brnabić novinarima posle sastanka.
Podsetila je da je pre mesec dana u Španiji bio i ministar obrazovanja Mladen Šarčević i da se razgovaralo o tome kako uspostaviti bolju saradnju u oblasti obrazovanja i najavila da će u oktobru u Madridu biti održan preduzetnički forum Srbija-Španija.
- Činimo polako korake kako bismo imali što bolju saradnju i političku i ekonomsku - rekla je ona.
Nezaobilazna tema razgovora bilo je i pitanje Kosova i Metohije, a Brnabić kaže da je Borel, kao ministar spoljnih poslova Španije, zastupao stavove te zemlje - a to je nepriznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
- Krajem oktobra, početkom novembra, ako dobije potvrdu EP kao visoki predstavnik EU on će zastupati stavove EU. A stav EU je neutralan po pitanju nezavisnosti Kosova i Metohije jer nema konsenzusa među članicama Unije. Ali jedan od prioriteta visokog predstavnika će svakako biti, kao i do sada, da radi na pronalaženju eventualnog dugoročnog rešenja, dugoročne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine - rekla je Brnabić.
Dodala je da Borelu skrenula pažnju na dve stvari važne iz našeg ugla - a to je Briselski sporazum o normalizaciji na kojem je i potpis visokog predstavnika i kojem je EU garant za impementaciju, a koji Priština nije primenila šest godina nakon potpisivanja.
- Šta će nova EK raditi sa tim Briselskim sporazumom, da li će ostati garant, odnosno da li će uraditi ono što tim potpisom mora da uradi tj, da garantuje da će Priština implementirati Briselski sporazum - rekla je premijerka.
Druga stvar na koju mu je skrenula pažnju su takse koje je Priština uvela a koje su direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisala sa EU.
- Šta će EU uraditi po tom pitanju? Takse su danas na snazi devet meseci. Ako Priština krši S SP šta će visoki predstavnik i predsednik EK učiniti po tom pitanju. To su dva osnovna pitanja koja se tiču vladavine prava i mogućnosti i moći EU da pokaže i na svom primeru da je vladavina prava zaista važna - istakla je Brnabić.
Nisu, kako kaže, razgovarali o tome kada bi dve strane mogle da se vrate za pregovarački sto.
- On je principijelan čovek koji je rekao: 'Ja još nisam potvđen kao visoki predstavnik EU. Ako budem, biću balansiran, objektivan i kao jedan od prioriteta staviću na sto postizanje konačnog rešavanja ovog pitanja i dugoročnu normalizaciju - navela je premijerka.
Ocenila je da bi potvrda imenovanja Borela za funkciju visokog predstavnika EU bi bio dobar potez EU, ne zbog stavova Srbije već zato što Briselu, kako kaže, treba manje birokrata a više ljudi poput Borela, "iskrenih, hrabrih, sa mnogo iskustva i koji mogu da doprinesu jačem glasu EU".
Razgovarali su i o procesu daljeg proširenja EU, a na pitanje Tanjuga šta Srbija može da očekuje od Španije po tom pitanju, predsednica vlade kaže:
- Španija je zemlja koja je pristalica agende proširenja i koja podržava Srbiju u tom procesu i vidi Srbiju kao najvažniju zemlju Balkana u tom smislu i kao stub regionale stabilnosti zbog čega smo i razgovarali da je jako važno da predsednik vlade Španije poseti Srbiju i da na toj osnovi počnu da se grade neki mnogo bolji odnosi - objasnila je Brnabić.
Brnabić je rekla i da se "apsolutno ne postavlja pitanje" da li treba da se sprovode interne reforme EU ili proširenje.
- To je proceš koji mora da ide paraleno, simultano - rekla je ona, podsetivši da je i nova predsednica EK Ursula fon der Lajen rekla da će proširenje biti jedan od prioriteta i da Evropa neće biti kompletna bez Zapadnog Balkana.