Posle stupanja na dužnost novog ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka, odličnog poznavaoca prilika na Balkanu, koji je bio direktno uključen u rešavanje kosovskog pitanja.

Uporedo sa tim iz Vašingtona i Londona najavljuju da za Beograd spremaju naslednike svojih diplomata čiji se mandati primiču kraju, a Francuska će sredinom avgusta u srpsku prestonicu poslati novog ambasadora. Kako mediji saznaju, to će biti Žan-Luj Falkoni (55), koji na novu dužnost dolazi sa mesta ambasadora Francuske u Kancelariji Ujedinjenih nacija u Beču.

Ovi potezi Pariza dolaze vrlo brzo posle posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, odakle je poručio da je želja Francuske da ojača prisustvo u Srbiji i angažman u ovom delu Evrope, kao i da je kosovsko pitanje - evropsko.

Da je Parizu stalo da u novom diplomatskom mešanju karata velikih sila što pre isturi svoje adute, pokazuje i to što bi ambasador trebalo da dođe u Beograd već sredinom sledećeg meseca, u toku letnje pauze, i samo nekoliko nedelja pošto je odluka doneta.

Novi francuski diplomata Falkoni, pre angažmana u Kancelariji UN, radio je u Generalnom sekretarijatu za odbranu i nacionalnu bezbednost, bio je ambasador u Zapadnoevropskoj uniji i stalni predstavnik u Političkom i bezbednosnom komitetu EU (2009-2013), savetnik u kabinetu ministra (2007-2009), načelnik službe za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (2005-2007). Govori engleski i nemački jezik.

Američkog ambasadora u Beogradu Kajla Skota, koji je u Beogradu od 2016, kako je već saopšteno prošlog meseca, zameniće Entoni Godfri, koji trenutno radi kao zamenik ambasadora SAD u Moskvi, dok će britanskog diplomatu Denisa Kifa zameniti Šan Maklaud, čija je prethodna dužnost bila pri misiji Velike Britanije u OEBS-u.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je u četvrtak da Francuska i njen predsednik Makron žele da se uključe u rešavanje pitanja KiM i najavio je da se krajem avgusta mogu očekivati novi dolasci međunarodnih zvaničnika u Srbiju i nove inicijative i sagledavanje stanja na KiM.

Na Srbiju se vrši pritisak da prestane da lobira za povlačenje priznavanja nezavisnosti Kosova i da se protivi njegovom učlanjenju međunarodne organizacije, a u isto vreme Priština se hvali uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Antigvom i Barbudom koje su priznale Kosovo 2015. godine. Ako hoće tako, već sutra-prekosutra imaće našu reakciju. Naša suzdržanost je došla do kraja, nastavljamo da radimo na povlačenju priznanja - poručio je Ivica Dačić.