Makron je odlučio da poseta Beogradu bude u godini obeležavanja 180 godina od uspostavljanja diplomatksih odnosa dve zemlje. Šta će biti glavne teme razgovora između njega i predsednika Srbije Aleksandra Vučića?

Koliko su značajne teme o kojima će razgovarati, i koliko je važna ova poseta za Srbiju i šta nam govori činjenica da je Beograd jedina stanica na ovom Makronovom putovanju o tome u Novom jutru razgovarali su istraživač Instituta za političke studije Aleksandra Kolaković, potpresednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković i vojni analitičar Vlada Radulović.

- Uvek kada su tako zvanične posete imamo i velika očekivanja. Genralno skloni smo idelaizovanju stvari i velikim očekivanjima, međutim ono što možemo sada očekivati i ono što je jasno istakao francuski ambassador u Srbiji jeste da postoji jedno novo interesovanje Francuske za balkan. Razlog tome je što Fransuska definitivno prepoznaje Srbiju kao strateškog partnera u regionu - naglasila je Kolaković.

Ona je još dodala je da da definitivno postoje nijanse u promenama srpsko-francuskih odnosa, mi smo imali pad i pre devedesetih godina, sa završetkom Drugog svetkog rata, kada smo imali čak i prekid diplomatksih odnosa. - Glavni problem koj je nastao je taj što smo tu kulturu sećanja na francusko-srpsko prijateljstvo tokom Velikog rata ili kako Fancuzi kažu brtatstvo po oružju, zamenili francusko-jugoslovenskim odnosima i nismo radili na negovanju veza kontakata i sećanja. Stoga smo devedesetih godina u francuskoj javnosti doživeli jedan svojevrstan linč zbog svega onoga što se dešavalo od raspada ugoslavije - obajsnila je Kolaković.

- Ovo jeste jedan od maestralnih poteza predsednika Vučića! Vraćanje na nivo odnosa koji smo imali pre nekoliko decenija kada je Francuska je bila naš strateškui partner. Ja ću podsetiti na značaj onoga što predsednik Vučić radi ne samo danas, već godinama unazad dok je još bio prmeijer. Čak od tada datiraju počeci vraćanja odnosa sa Francuskom na staro koja je jedna od najjačih zemalja, ne samo u Evropskoj uniji i Evropi nego u celom svetu - kazao je Marinković.

Naglasio je da će se osim političkih i vojnih planova saradnje govoriti i o mnogim drugim projektima koji se tiču ekologije i zaštite životne sredine. Ono što je za današnjicu važno to su investicije, to je ekonomija i to je počlitička saradnja koja može da se pozitivno odrazi na rešavanje najznačajnijeg pitanja za Srbiju i region, a to je rešavanje Kosovskog pitanja.

- Nije tajna da predsednik Makron apsolutno ne gaji nikakve simpatije prema predstavnicima privrmeenim institucijama na Kosovui i Metohiji, i da se Franscuska svakako zalaže za nastavak dijaloga i dugoročnom rešavanju problema - zaključio je Marinković.

- Mistral je nešto što je u fokusu, ali očekuje se potpisivanje i pet drugih dokumenata. Pričamo takođe o helihopterima tipa H145mM od kojih je pet namenjeno za vojsku a četiri za policiju. Što se tiče mistrala, to je jedan od najboljih sistema trupne PVO, a trebalo bi da se uspostavi sarandja po pitnaju modernizacije sistema OganjM77 - rekao je Radulovic.

Ukazao je da će se Srbija, truditi da nabavi najnoviji tip Mistral sistema koji ima jače i bolje performanse i nova poboljšanja dometa. Ono što je karakteristično za Mistral je njegova prenosivost, i on ima tu mogućnost da može da se integriše na različite platforme, dok ga najčešće lansira vojnik sa ramena.