Podseća se da je poseta prvobitno bila zakazana za decembar 2018. godine, ali da je otkazana zbog protesta "Žutih prsluka", kao i da je to prva poseta jednog francuskog predsednika Srbiji od vremena Žaka Širaka 2001. godine.

List navodi da je dijalog Beograda i Prištine mesecima u zastoju zbog taksi na robu iz Srbije koju je uvela Priština, i da su predsednik Makron i kancelarka Merkel davali sve od sebe za nastavak dijaloga.

Jedna od tema, piše Figaro, moglo bi da bude razgraničenje, i ističe da je Pariz otvoren za to, dok se Berlin plaši da bi ponovo mogla da bude otvorena 'Pandorina kutija nacionalizma'.

Kako se navodi, još jedna delikatna tema mogla bi da bude aplikacija Srbije za članstvo u EU, tema u vezi sa kojom je Pariz oprezan.

- Predsednik podržava evropsku perspektivu Balkana, ali je takođe rekao da će se ovo pristupanje dogoditi kada se EU prethodno reformiše, što Srbi veoma dobro razumeju - rekao je zvaničnik iz Jelisejske palate.

Podseća se i da je zvaničan stav Francuske da ona podržava evropsku perspektivu balkanskih zemalja, ali i da se EU suočava sa problemima i sa ovih postojećih 28 članica, tako da u ovom trenutku nije u stanju da izdrži novo proširenje.

Figaro piše i da Pariz i Beograd takođe treba da prevaziđu neprijatnost nastalu zbog greške francuskog protokola tokom ceremonije obeležavanja godinšnjice završetka Prvog svetskog rata, održane 11. novembra u Parizu, a koja je, kako navodi list, ogorčila Srbiju.

Prema pisanju lista, još jedan spor je odbijanje francuskog pravosudnog sistema da 2017. godine isporuči Srbiji Ramuša Haradinaja, koga Beograd optužuje za ratne zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu.

Francuski portal Est Frans takođe je preneo tekst AFP-a o poseti Makrona Srbiji, navodeći još da bi tokom posete moglo da se razgovara i o obnavljanju veza Pariza i Beograda i boljim ekonomskim odnosima.

Portal ističe da je Balkan važan deo "novog puta svile", kineskog mega projekta, kao i da su na ovom području Kinezi aktivni već šest godina i da su nudili kredite sa niskim kamatama i podseća da su preuzeli fabrike čelika u Smederevu i bakra u Boru.

Takođe, ističe se da je između 2007. i 2017. godine Peking odvojio ukupno 12 milijardi evra kredita u zemljama regiona, od čega je jedna trećina za Srbiju.