Komemoracija povodom smrti bivšeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića, koji je preminuo u nedelju u 62. godini, održana je danas u Kombank dvorani, a komemorativnom skupu prisustvovala je premijerka Srbije Ana Brnabić.
Posle odavanja počasti minutom ćutanja o nekadašnjem predsedniku Savezne vlade SR Jugoslavije je govorio bivši ministar u Saveznoj vladi Živadin Jovanović koji je rekao da će Bulatović ostati upamćen kao političar i državnik širokih demokratskih pogleda i čovek blage reči, a jakih argumenata.
Jovanović je istakao da je Bulatović bio iskreno i duboko opredeljen za afirmaciju i očuvanje SR Jugoslavije kao zajedničke države Srbije i Crne Gore.
- Bio je svestan posledica nasilnog drobljenja srpskog nacionalnog bića i da se zato borio za zaštitu i poštovanje osnovnih prava srpskog naroda na teritoriji bivših republika SFRJ - rekao je Jovanović.
Bulatovića je opisao kao državnika i čoveka kojeg su krasili umerenost, skromnost, odbrana istine i pravdoljubivost i koji državne funkcije nije shvatao kao privilegiju, već kao najveću dužnost i čast.
- Svakoj dužnosti i poslu pristupao je sa kriterijuma državnog i nacionalnog interesa i postupao je časno, posvećeno odgovorno, a to objašnjava zašto je Momir bio omiljen i poštovan ne samo od saradnika, već i od javnosti i onda kada se povukao iz politike - naveo je Jovanović.
Dodao je da će Bulatovića pamtiti po tome što je u teškom periodu nove zajedničke istorije Srbije i Crne Gore bio jedan od najbližih i najpouzdanijih saradnika Slobodana Miloševića što je, kako je primetio, bilo posebno značajno u periodu traženja mirnog i održivog rešenja za jugoslovensku krizu.
Istakao je da je Bulatović imao važnu ulogu u postizanju Dejtonskog sporazuma i da će ostati upamćen kao hrabar i postojan državnik koji se nije kolebao kada je trebalo štititi nacionalne i državne interese.
Podsetio je i da je Bulatović tekst iz Rambujea ocenio kao neprihvatljiv ultimatum čiji cilj, kako je verovao, nije bio postizanje mirnog i trajnog političkog rešenja za KiM, već opravdanje za NATO agresiju.
Prema njegovim rečima, Bulatović je doprinosio punoj usklađenosti Savezne vlade i Vlade Srbije kada je trebalo braniti interese države u vezi sa KiM.
Kako je rekao, pod Bulatovićevim predsedvanjem, 3. juna 1999. godine, Savezna vlada odobrila dogovor Ahtisari-Černomidin-Milošević koji je, kako je dodao, predstavljao osnov za Rezoluciju UN 1244.
- Kada je rukovodstvo Crne Gore iskazivalo separatističke tendencije, Bulatović je ostao privržen interesima zajedničke države jer je dobro razumeo da je to najbolji način za zaštitu zajedničkih interesa i sprečavanje širenja separatizma i novih prekrajanja granica na Balkanu - naveo je Jovanović.
Podsetio je i da je Bulatović bio je svedok odbrane u Haškom tribunalu u procesu protiv potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića i drugih jugoslovenskih rukovodilaca, navodeći da je dugo i savesno pripremao i svedočenje u slučaju Miloševića i da je stavove i činjenice izneo u knjizi ''Slobodan Milošević - neizgovorena odbrana''.
Komemoraciju je organizovalo Udruženje građana ''Sloboda'' čiji je Bulatović bio predsednik, a skupu su prisustvovali njegovi saradnici i prijatelji, predstavnici Foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala, Fonda mladih poljoprivrednika ''Borka Vučić''.