Optužbe koje je izrekao tadašnji šef misije OEBS na KiM Vilijam Voker, da su vladine snage u Račku počinile masakr nad nedužnim civilima, bile su presudne za odluku NATO pakta da SRJ bude bombardovana dva meseca kasnije.

Taj događaj - iako nikad nije utvrđeno da se radi o masakru nad civilima - označio je prekretnicu u odnosima međunarodne zajednice Srbije i Kosova. Zapadni zvaničnici i štampa prihvatili su Vokerovu verziju kao jedinu i zvaničnu.

Svi izveštaji srpske strane govorili su da su u Račku poginuli albanski teroristi, ali na zapadu je taj događaj kvalifikovan kao zločin nad civilima, koji je poslužio kao izgovor za bombardovanje.

Tvrdnje međunarodne zajednice da se u Račku dogodio napad policije na nedužne civile Danica Marinković sudija u penziji “ocenjuje kao veliku prevaru i bestidnu laž”.

- To je plasirao američki špijun Vilijan Voker, koji je tada bio šef verikacione misije čiji je cilj da se zaštite prava svakoga koga živi na KiM. Oni su se u samom startu postavili na stranu Albanaca i pomoagali im u terorizmu – tvrdi Marinković u emisjij “Pravac”.

Što se slučaja Račka tiče, ona tvrdi da je Voker svesno izašao u javnost i izneo tvrdnje, koje po rečima Marinković nisu istinite.

- Nisitina je da se desio masakar. Posle tri dana ja sam pokušala da uđem u selo, ali mi je bilo zabranjeno. Prećeno mi je da ću biti optužena da i da ću ići u Hag, gde bi me zamenik Vokera isporučio. Ja sam ušla u selo, i sve istražne radnje koje sam tada kao istražni sudija sprovela utvrdili smo i dokazali da se u Račku desio klasičan anti-teristički napad od strane pripadnika srpske policije, koji su krenuli da raščišćavaju teren i da traže izvršioca krivičnog dela za terorizam. Bilo je podataka da seu se u to vreme, na tom području ubijali policajci, ali i civila. Policija je počela da raščišćava teren i da traži počinioce – objašnjava Marković.

Ona je rekla da je prvog dana nakon okršaja pronađena velika prikolica sa oružjem.

- Tog 15. Januara bilo je svega, od automatskih pušaka, do bombi i uniformi sa oznakom UČK. Sve je fotograsano i poslato u Uroševac, a 16. I 17. januara pokušala sam da uđem u selo, ali to se nije desilo. Pucali su na nas. 18. Januara uspela sam da uđem u selo, sa mnom su bili predstavnici stranih i domaćih medija. Ulaskom u džamiju, pronašli smo 40 leševa. Svi su videli isto što i ja. Dozvolila sam da snimaju i da tu činjenicu predstave. Niko od stranih ekipa to nije emitovao. Sa mnom je bio i sudski veštak, koji je uradio vizuelni pregled leševa koji je pokazao da nije reč o masakru – objašnjava Marković, dodajući da je izvršena i obdukcija svih leševa koji su pronađeni. U timu je bilo srpskih stručnjaka, ali i stranac. Kako je rekla zaključak bio isti.

- Helena Randa nije želela da uradi izveštaj odmah, ona je dobijala instrukcije od strane Vilijama Vokera. Kod svih je uzrok smrti pucanje iz vatrenog oružja i da su sve povrede nanete u pokretu iz daljine – kaže ona.

Prema njenim rečima, to je bio dokaz da nikavog masakra nije bilo, već da je reč o sukobu terorista i policije.

- Oni su nastradali kao terorsti, a ne kao civili Albanske nacionalnosti – dodaje, ističući da je Voker iste večeri izašao u javnost, bez da sačeka izveštaj stručnjaka i sazna pravu istinu.

- Bilo je kasno, ono što je on ispričao otišlo je u svet – kazala je sudija Marković, koja je takođe bila svedok odbrane u Hagu.

- Ja sam prvo bila pozvana od strane tužilaštva u Hagu, ali moja izjava im se nije dopala. Nisu bili zadvoljni mojom izjavom i nisu me pozvali da budem njihov svedok. Pristala sam da budem svedok odbrane. Sa Mišom Ognjenovićem sam se pripremala da svedočim. Moja ideja je bila da ja svedoči o dešavanjima na Kosovu od 1990. do 1999. godine. Ljudi ne znaju da su se terorisitčki napadi dešavali i devedesetih – rekla je ocenvši da je Račak na neki način bio ekskalacija terorističkih napada koji su se godinama dešavali na Kosovu.