Linta podseća da su muslimanske paravojne formacije izvršile 2. i 3. maja 1992. godine napade na Dom JNA i kolonu JNA koja se, u skladu sa dogovorom, mirno povlačila iz Sarajeva.

- Tokom mučkog i brutalnog napada na kolonu stradali su nevini vojnici JNA iako su imali čvrsto obećanje da im se ništa neće desiti. Za ovaj stravični zločin nije odgovarao niko od visokih političkih, vojnih i policijskih funkcionera tadašnje BiH iako postoje brojni materijalni dokazi - navodi Linta u pisanoj izjavi.

To je, kaže, jedan u nizu primera da pravosudne insitucije BiH ne poštuju načela nepristrasnosti, nezavisnosti i profesionalizma već su u funkciji opravdavanja lažne i besmislne priče da su Srbi agresori, a Bošnjaci žrtve.

Linta je pozvao srpsko Tužilaštvo za ratne zločine da ponovo otvori istragu i podigne optužnice protiv nalogodavaca i izvršioca zločina u Dobrovoljačkoj ulici, jer, bez kažnjavanja odgovornih za ovaj, kao i za brojne druge ratne zločine nad Srbima, nije moguće govoriti o dobrosuđedskim odnosima između Srbije i BiH i uspostavljanju poverenja između Srba i Bošnjaka.

On dodaje da značajnu ulogu u amnestiranju zločina koje su počinile muslimanske paravojne formacije ima i Haški tribunal koji je 2003. godine odbacio slučaj "Dobrovoljačka", jer je, kaže, netačno ocenio da je kolona JNA bila legitiman vojni cilj.

- Haški tribunal nije uzeo u obzir ključnu stvar da je postignut dogovor Komande JNA, predsednika tadašnje BiH Alije Izetbegovića, tzv. Teritorijalne odbrane BiH i predstavnika međunarodne zajednice o njihovom mirnom izlasku iz grada - naveo je Linta.