Međunarodni sud u Hagu izrekao je pravosnažnu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću i osudio ga na doživotnu kaznu zatvora.
14.58 – Radovan Karadžić osuđen na kaznu doživotnog zatvora.
Foto: Tanjug AP
14.52 – Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna od 40 godina neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela, kao i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična. Pretresno veće je pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina.
14.50 – Žalbeno veće zaključuje da Tužilaštvo nije dokazalo grešku pretresnog veća kada je presudilo da nije bilo genocidne namere Karadžića za zločine u sedam opština BiH.
14.46 – Žalbeno veće odbacilo prvi i drugi žalbeni osnov Tužilaštva.
14:42 - Karadžićevi navodi da je on odgovoran za to samo zato što je predsednik su neuverljivi.
14:39 - Veće tvrdi da nije dokazao da Karadžić nije imao nameru da počini genocid, kao i da nije, kao vođa bosanskih Srba, kažnjavao one koji su činili zločine - kazao je sudija tokom čitanja drugostepene presude.
Foto: Tanjug AP
14.35 – Žalbeno veće ukazuje da Karadžić nije pokazao da postoji greška u delu prvostepene presude koja se odnosi na nameru da se počini genocid u Srebrenici. Dodaju da je znao za zločine u Kravici, kao i da je morao znati i za druga ubijanja.
14.40 – Odbijena još dva žalbena navoda vezana za Srebrenicu.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić bio je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
U poslednjoj verziji optužnice, koja je nekoliko puta menjana, navodi se da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za te zločine, između ostalog, putem svog učešća u nekoliko udruženih zločinačkih poduhvata.
Optužnica i prvostepena presuda
Optužnica protiv Karadžića u haškom tribunalu obuhvata četiri velika ratna događaja: Sukobe u sedam opština u Bosni i Hercegovini (Bratunac, Prejdor, Vlasenica, Zvornik, Sanski most, Foča, Ključ), genocid u Srebrenici, opasdu i granatiranje Sarajeva, otmicu vojnika UNPROFOR-a.
Karadžiću je suđeno po 11 tačaka optužnice - dve tačke za genocid, po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.
Od 11 tačaka optužnice, ratni predsednik Republike Srpske oslobođen je samo za jednu tačku - genocid u sedam opština u Bosni i Hercegovini 1992. godine: Bratuncu, Prijedoru, Vlasenici, Zvorniku, Sanskom mostu, Foči i Ključu.
Pretresno veće Haškog tribunala je 24. marta 2016. proglasilo Karadžića krivim za genocid na području Srebrenice 1995. godine i za progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje), terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.
Sudsko veće zaključilo je da je Karadžić počinio te zločine učešća u četiri UZP-a, među kojima je i "zajednički plan s ciljem da se bosanski Muslimani i bosanski Hrvati trajno uklone s područja u BiH na koja su bosanski Srbi polagali pravo, i to činjenjem zločina u opštinama širom BiH".
Kako je obrazložena prvostepena presuda
1. Nije kriv po tački jedan za genocid u sedam opština BiH u periodu 1992.-1995. 2. Kriv je po tački dva za genocid u Srebrenici 3. Kriv je za progon civila i zločine protiv čovečnosti 4. Kriv je za istrebljenje stanovništva 5. Kriv je za ubistava, zločin protiv čovečnosti 6. Kriv je za ubistva, kršenje zakona i običaja rata 7. Kriv je za progon i deportacije, zločin protiv čovečnosti 8. Kriv je za nehumana dela, nasilno premeštanje i druge nečovečne zločine 9. Kriv je za kršenje zakona i običaja ratovanja 10. Kriv je za nezakonite napade na civile 11. Kriv je za uzimanje talaca, pripadnika UNPROFOR-a
