Sagovornik lista iz kosovske skupštine navodi da Amerika ne bi želela da se njihove buduće akcije polome na leđima građana, zbog čega bi njihovo delovanje moglo da bude usmereno na kosovsku vojsku, blokadu poslova vezanih za naoružanje, uskraćivanje novca za izgradnju institucija u Prištini, ali i odbijanje gostoprimstva kosovskim liderima.

- SAD otvoreno isistiraju na tome da se dijalog odblokira, ali ne žele da sankcije budu usmerene prema narodu. Za sada je izvesno da bi mogli da povuku poteze prema Kosovskim bezbednosnim snagama, i u vidu oprema koja je dogovorena da bude isporučena, a reč je o oklopnim vozilima, ali i kroz kontakte sa najvišim zvaničnicima u KBS. To ih najviše boli. Druga linija pritiska je novac koji Priština dobija od SAD za potrebe izgradnje demokratskih institucija - navodi izvor lista.

Zbog odbijanja da ukinu takse, Bela kuća je na adrese Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija i Kadrija Veseljija poslala preteće pismo u kome ne kriju nezadovoljstvo i nevericu prema potezima Prištine.

Politička analitičarka i direktorka Centra za evroatlantske studije, Jelena Milić, pre svega kaže da je Kosovo za SAD nezavisna zemlja, i da Vašington "neće odmah krenuti s najtežim oružjem - kako bi izdejstvovao da Priština povuče tarife.

- Otkazivanje posete obeležavanju nezavisnosti Kosova komandanta Nacionalne garde Ajove general-major Timotija Ora, ogromna je poruka - kaže Milić.

Ona kao slične poruke navodi i odbijanje zahteva za vizu Ramuša Haradinaja, kao i oštro pismo koje je Priština dobila od američke administracije.

- Uvođenje taksi bio je očajnicki potez, donet u frustraciji jer nisu primljeni u Interpol, a namera je bila da se njime opravdaju svom biračkom telu - ocenjuje Milić.

Ona ističe, govoreći o odnosu Amerike prema Kosovu, da se diplomatski stavovi zasnivaju na činjenicama, a kada se promene činjenice, mogu se promeniti i stavovi.

- Republika Srbija to bolje shvata od Prištine, jer nema mnogo mera kojima može da uzvrati, osim strpljenjem i dokazivanjem da je pouzdan partner, a da je Kosovo nepouzdan partner - rekla je Milić.

Posledica zvanicnih zastoja u saradnji, birokratskih, između SAD i Kosova jeste da su kosovskim službenicima sada uskraćeni razni treninzi, obuke, zajedničke vežbe koje finansira americča administracija, te se ta posledica ogleda u - direktnom udaru na džep tih ljudi.

Upitana da li će SAD učiniti nešto konkretnije i povući potez koji će biti jasnija i vidljivija poruka Prištini, Milić kaže da i SAD ima svoje izazove sa kojima se susreće.

- Baš je sada Angela Merkel u Minhenu na konferenciji o bezbednosti kritikovala Trampa. Ovo što smo do sada videli kao formalne mere nije mala stvar. Ako u Prištini ima neko pametan, i njima je to jasno. Ja se pitam gde je kritička javnost, politički analitičari Kosova, da ukažu na to - rekla je ona i dodala da je Tači usamljen u pokušajima da poruči da Kosovo mora da ispuni očekivanja predsednika Trampa.

Ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot, upitan o narednim potezima američke administracije, rekao je da nije prikladno da spekuliše o potencijalnim potezima koje će SAD povući ili neće, ali da može da kaže da će nastaviti napore da se ukinu takse i vrati za pregovarački sto.

- I da, postoje druge opcije koje se mogu uključiti, ali mislim da je mnogo važnije fokusirati se na pozitivne strane kao što su povlačenje tarifa, povratak za pregovarački sto, usredsređivanje na dijalog, i pod okriljem EU, postizanje sveobuhvatnog dogovora koji ce uspostaviti normalizaciju odnosa, to je naš cilj - rekao je Skot.

On je dodao da će se na taj način izgraditi jači i stabilniji balkanski region, što je u interesu i Beograda i Prištine, kao i SAD.