Kako za Pink.rs navode u Ministarstvu pravde, nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koji bi omogući uvođenje oštrijih zakonskih mera za najteža krivična dela trebalo bi da bude završen u roku od mesec dana.

Za sada je poznato da će biti pooštrene kazne za najteža krivična dela i da će biti uveden institut doživotnog zatvora. Ipak, još nije tačno definisano za koja je sve krivična dela potrebno povećati kazne i za koliko.

To će u narednom periodu utvrditi radna grupa za izmene i dopune Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na propisane sankcije za najteža krivična dela, koju je Ministarstvo pravde formiralo krajem decembra 2018 godine.

Članovi radne grupe će u narednih mesec dana razmatrati pooštravanje kazni za krivična dela – silovanje, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, za sve oblike nasilja... Takođe, u predlogu izmena i dopuna koje ova radna grupa treba da izradi, naći će se i doživotna kazna zatvora, kao i nove mere za višestruke povratnike, odnosno lica koja ponavljaju krivična dela, navode u Ministarstvu.

Analizom kaznene politike sudova, utvrdilo se da se za teška krivična dela u nekim situacijama dosuđuju i uslovne osude, da se one čak izriču u više od 50 odsto slučajeva, kao i da se kazne izriču na nivou zakonskih minimuma.

Namera države je da se propišu novi zakonski opsezi, tako što će biti povećani zakonski minimum i zakonski maksimum za određena krivična dela, poručuju iz Ministarstva.

To bi, na konkretnom primeru, značilo da za krivično delo silovanje, za koje je danas propisana kazna zatvora od tri do 12 godina, poveća zakonski minimum na pet godina, odnosno zakonski maksimum na 15 godina.

Ovo je krivično delo kod koga već ne postoji mogućnost ublažavanja kazne, tako da je upravo kaznena politika koja se odnosila na izricanje presuda na granicama zakonskog minimuma, dovela do toga da bude neophodno za ovo krivično delo povećati opseg koji sada postoji.

Uvođenje nove krivične sankcije u naš pravni sistem - doživotnog zatvora za najteža krivična dela, koje je uz pooštravanje drugih kaznenih normi, najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izazvalo je najveću pažnju javnosti i pozitivne kritike posebno porodica žrtava brutalnih ubistava.

Nakon najave da će u pravni sistem biti uvedena i doživotna zatvorska kazna za počinioce najtežih krivičnih dela, Igor Jurić je zahvalio Vučiću i Vladi Srbije za podršku u realizaciji inicijative za koju se on sa svojom Fondacijom već dugo bori.

- Moram da priznam da se nisam nadao ovome, niti sam imao bilo kakvu najavu da će se tako nešto desiti. Izjavu predsednika Vučića sam emotivno doživeo, jer smo mi jako dugo i naporno radili i težili tome. Siguran sam da je ono što je predsednik Vučić najavio nešto što će uskoro i zaživeti u našoj zemlji - rekao je Jurić za Pink.rs.

U Ministarstvu pravde objašnjavaju za naš portal da uvođenje doživotne kazne podrazumeva i niz drugih zakonskih izmena, kako u okviru samog Krivičnog zakona, tako i drugih pravnih propisa, poput Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

NIJE MOGUĆA APSOLUTNA ZABRANA USLOVNOG OTPUSTA

Takođe, kazna doživotnog zatvora u tom slučaju treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno.

To znači da predlog iz inicijative Fondacije “Tijana Jurić” koji predviđa propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnih treba proširiti i na sva druga krivična dela za koje je prema važećem zakonskom rešenju propisan zatvor od 30 do 40 godina.

Višedeceniski zatvor predviđen je i za ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva…

Sa druge strane, stručna javnost je do sada više puta ukazivala da se mora uzeti u obzir težina kazne doživotnog zatvora i njen izuzetan karakter, te da je potrebno predvideti određena ograničenja u njenom propisivanju i izricanju.

Kako navode u Ministarstvu, nije moguće predvideti apsolutnu zabranu uslovnog otpusta licima koja su osuđena na kaznu doživotnog zatvora.

- Stav Evropskog suda za ljudska prava, zauzet u odluci njegovog Velikog veća iz 2013. godine, je da se kazna doživotnog zatvora ne može propisati i izreći bez prava osuđenog da po određenom osnovu zahteva njeno kraće trajanje, odnosno da se transformiše u kaznu zatvora na određeni vremenski period (uslovni otpust, pomilovanje, amnestija), kao i da vreme posle kojeg osuđeni stiče to pravo ne može biti duže od 25 godina. Budući da je Republika Srbija članica Saveta Evrope, dužna je da poštuje stavove Evropskog suda za ljudska prava, kao svoju međunarodnu obavezu - preciziraju u Ministarstvu.

PONAVLJANJE KRIVIČNIH DELA SE NIKOME NEĆE ISPLATITI

Budući predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika odnosiće se i na uvođenje oštrijih mera za povratnike. To znači da ukoliko jedno lice ponovo izvrši isto krivično delo, za koju je ranije osuđeno, (ili učini slično krivično delo), da će postojati mogućnost izricanja strožije kazne i to tako da ona ne može biti ispod 50 odsto od propisanog zakonskog maksimuma.

Ukoliko lice ponovo izvrši krivično delo i treći put se nađe pred sudom, u tom slučaju, sud ne može da izrekne kaznu koja je manja od 70 odsto od zakonskog maksimuma.

Predsednik Srbije najavio je da će trajanje sudskih procesa za najteža krivična dela biti ograničeno na najviše 12 meseci.

U Ministarstvu navode, da će se istovremeno, sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, raditi i na unapređenju procedura u vezi sa krivičnim postupkom, s obzirom na to da je jedna od najvećih zamerki njegovo dugo trajanje, te će se razmotriti i izmene procesnih pravila.