Uoči dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Beograd, ponovo se pokreće tema bezbednosti jednog od dvojice najčuvanijih ljudi na planeti.
Bezbednošću predsednika Rusije bavi se pre svega Federalna služba obezbeđenja (FSO).
Šta je sve dozvoljeno najtajnijoj specijalnoj službi Rusije i šta ona poseduje?
Federalna služba obezbeđenja (FSO) je moćna organizacija širokog spektra delovanja i krajnje zatvorena. Teško da se među ruskim oružanim strukturama može naći neka koja je pod većim velom tajne od ove. O delatnosti FSO mogu se samo praviti pretpostavke.
Javnosti nisu dostupni nikakvi podaci o operacijama niti bilo kakvi izveštaji. Na čelu ove službe 16 godina je bio general armije Jevgenij Murov, stari saborac Vladimira Putina. Jedan od najuticajnijih ljudi Rusije postavljen je na mesto direktora FSO samo 11 dana nakon Putinovog dolaska na čelo države. Kažu da je on od tada sve vreme bio na istoj poziciji.
Kao i ruski predsednik, Murov potiče iz oružanih struktura Sankt Peterburga. U maju 2016. predsednik je oslobodio Murova dužnosti (to se dovodilo u vezu sa činjenicom da je on već u godinama u kojima po zakonu ne može više raditi u državnoj službi) i na tu funkciju postavio njegovog zamenika, moskovljanina Dmitrija Kočnjeva.
FSO vuče svoje korene iz jedne uprave KGB-a. Pomenuta uprava je bila odgovorna za bezbednost prvih ljudi u državi, kao što sada za tu istu bezbednost odgovaraju službenici FSO. Najviše se zna o toj njihovoj obavezi da obezbeđuju „osobu broj jedan“.
Već 15 godina se priča da za najrizičnije predsednikove poduhvate (poput ronjenja u batiskafu na dno Bajkala ili pilotiranja lovačkim avionom) službenici FSO koriste Putinovog dvojnika, piše Ruska reč.
Ti službenici su ponekad obučeni u crna odela i nose u ušima mikrofon, a ponekad su u običnom odelu umešani u gomilu. U ovoj službi rade najpoverljiviji ljudi. Doduše, ni oni ponekad ne odolevaju iskušenju da naprave selfi na radnom mestu i postave ga u društvene mreže. Novinari tvrde da su često nailazili na slične fotografije, a navodno i na ličnu informaciju o nekom bezbednjaku iz FSO.
Uzgred, FSO ne obezbeđuje samo predsednika nego i sudije, svedoke, zvaničnike, a takođe objekte državne administracije poput Kremlja i Državne dume. Pa ipak, to je samo jedan od mnogih zadataka (i mogućnosti) ove službe. Pod rukovodstvom generala Murova Federalna služba obezbeđenja se svim silama trudila da dobije nova ovlašćenja i status glavne specijalne službe Rusije. U tome joj je najveći rival bila Federalna služba bezbednosti (FSB), i u tome je, po svemu sudeći, pobedio FSO.
