Govoreći o navodima da Priština lobira u Interpolu i prljavim novcem od šverca narkotika i migranata pokušava da potkupi delegacije, karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da u svemu ovome ima istine i nada se da Priština ipak neće uspeti u svojoj nameri.

- Stvar je notorna i ne postoje pravni i politički uslovi da se uopšte razmatra prijem Kosova u Interpol, budući da su pravila i propisi jasni - podseća Milivojević, dodajući da Kosovo nije država, nije članica UN, a nije ni posmatrač.

Lobiranje, odnosno, podmićivanje od strane Prištine, kaže, samo pokazuje šta sve može da se kupi novcem. Smatra da će sve zavisiti od "obraza, morala i principa" onih koji će glasati. Nada se da će napori Srbije na diplomatskom planu uroditi plodom i da Kosovo neće postati članica Interpola, iako je pritisak da se ugura u ovu organizaciju ogroman.

- Ovo sa Interpolom je deo napora da se Kosovo verifikuje kao nezavisna država - kaže Milivojević za Pink.

Dekan fakulteta za bezbednost "Educons" Miroslav Bjegović smatra da je Srbija uradila mnogo da prenese svoje mišljenje, iskaže svoj stav i pokaže koliko bi članstvo Kosova u Interpolu bilo štetno za ovu organizaciju.

- Interpol bi izgubio smisao, kredibilitet i ono zbog čega postoji: borbu protiv kriminala, terorizma, trgovine belim robljem, narkoticima... Jer, upravo su Kosovo i njegovi čelnici nosioci organizovanih kriminalnih grupa. Postavlja se pitanje želi li evropska demokratija Kosovo za člana Interpola - zapitao je Bjegović.

Posledice prijema Kosova u Interpol su brojne, a pre svega bi Albancima postalo dostupno sve što se tiče bezbednosti na globalnom planu.

- Efikasnost i mogućnost da se privedu pravdi zločinci bio bi kontraproduktivan napor, a dostupnost informacija dozvolila bi im da se "izvuku" i da informacije koje Interpol nudi, zloupotrebe - kaže Milivojević.

Kaže da na KiM mora da deluje mehanizam pravde u punom kapacitetu. Tu bi, ističe, Interpol mogao da igra važnu ulogu, ali ne na ovaj način.

Bjegović kaže da se mnogi naši ljudi nalaze na poternicama Interpola, te da se na taj način onemogućuje njihov povratak u južnu srpsku pokrajinu.

Kada je reč o proglašenju vojske Kosova, Milivojević kaže da je i ovo pokušaj da se potvrdi državnost Kosova.

- Samo formiranje vojske je na dugom štapu i zavisi od zapada, sponzora kosovske nezavisnosti. Ipak, formiranje vojske suprotno je Rezoluciji 1244, suprotno je svim propisima koji se tiču bezbednosne komponente, a i na unutrašnjem planu se vojska ne može formirati bez podrške Srba. Kaže da se radi o pokušajima da se državnost potvrdi u kratkom vremenskom periodu, a sve kako bi se izvršio pritisak na Srbiju da prihvati Kosovo kao državu - kaže Milivojević.

Vojska je potrebna kako bi Albanci pokazali multietničost i kako bi bila primljena u NATO alijansu, ocenjuje Bjegović.

- To znači da su pod šapom NATO i u nekom eventualnom sukobu, šanse bi nam bile male - kaže Bjegović.

Kada je reč o navodima da zapadne sile traže od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavak dijaloga u Briselu čak i ako Priština ne povuče odluku o povećanju carina za robu iz centralne Srbije, a za uzvrat bi nasoj zemlji u decembru bila otvorena tri poglavlja u pregovorima za pristup EU, što je on odbio, Milivojević kaže da je ovo vrsta novog pritiska.

- Vidimo da se Kosovu toleriše uvođenje carine, čime žele da nam nametnu to da je Kosovo država koja sama odlučuje o svemu. Ovo nam definitivno otvara oči, odnosno jasno nam je da im je u prvom planu da priznamo kosovsku nezavisnost - kaže Milivojević za Pink.

Bjegović ocenjuje Vučićevu odluku da odbije ponudu kao razumnu. Kaže da je lobi kosovskih zvaničnika velik toliko da utiče na evropske tokove.