- Iako formalno i pravno nije realna opcija, Kosovo se samo na ovakav način isključuje iz organizacije (CEFTA), jer ne možete koristiti CEFTA sporazum kao švedski sto. Sa njega uzimati ono što vam odgovara, a onda ne primenjivati ono što vi procenite da vam u tom trenutku ne odgovara - naglasio je Ljajić.

On je kazao da još nije bilo rekcija na odluku Srbije i BiH da ne učestvuje na sastancima radnih tela CEFTA u Prištini 20. i 21. novembra, ali istakao da će biti razgovora o daljim zajedničkim koracima Srbije i BiH početkom nedelje, na sastanku sa ministrom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirkom Šarovićem.

- Ne žželimo i nećemo dopustiti da ova tema tek tako bude sklonjena i da se mirno pomirimo sa ovim malo je reći neprimerenim odlukama Prištine o uvođenju dodatnih taksi na robu iz Srbije i BiH - kazao je ministar.

Njegovo mišljenje je da nikakvih posledica po Srbiju i BiH ne može biti nakon odluke da ne učestvuju na sastanku.

- Ako Priština ne mora da snosi posledice zbog konkretnih praktičnih koraka koji onemogućavaju slobodnu trgovinu, koji dovode u pitanje ceo CEFTA sporazum i u ozbiljno iskušenje i dilemu cilj formiranja zajedničkog ekonomskog prostora, kako možemo mi da snosimo bilo kakve posledice na jednu odluku da ne učestvujemo na sastanku - upitao je Ljajić.

On je istakao da je ovaj potez iznuđen i da Srbija njime nije zadovoljna, ali da se koristi svim demokratskim mehanizmima kako bi vršila pritisak na institucije u Prištini i posebno na međunarodnu zajednicu da se ove mere povuku.

Ministar je istakao da je očito da je ovo čisto politički teren, da je odluka dobrim delom politički motivisana, da je ona deo unutrasnje političke borbe između Haradinaja i Tačija kao i da postoji drugi deo motiva, a to su mali ili veliki interesni lobiiji na Kosovu, koji su izdejstvovali od političara da se ovakva odluka donese, a sve sa ciljem sticanja što većeg profia.

Dosadašnje posledice uvođenja taksi na proizvode iz Srbije i BiH su, prema njegovim rečima, velike, a najveću štetu će trpeti potrošaci i kupci na Kosovu.

- Zvanično je 40 odsto manjak kad uporedimo podatke iz novembra i oktobra. Manje se robe prodaje na Kosovu. Prema podacima kosovskih carinskih službi to ide i do 50 odsto, ali najveću štetu će trpeti potrošci i kupci na Kosovu. Danas već postoje proizvodi koji su 10 odsto skuplji u prodavnicama nego što su bili pre uvođenja ove odluke - naglasio je ministar.

On je rekao da je formalno moguće da Srpija odgovori kontramerama, ali upitao šta se dobija time.

- Naš plasman robe na Kosovo je bio 440 miliona i svega 20 miliona smo imali robu koja je kupljena na Kosovu, a manje-više se radi o četiri-pet proizvida, električnoj energiji, cevima, kupinama, malinama, radijatorima; dobar deo tih proizvoda kupuju srpski privrednici koji žive na severu ili u enklavama, prema tome, to bi bile konktramere protiv samih sebe - naglasio je.

Na pitanje da li je jedna od opcija nakon poteza Prištine, isključenje Kosova iz organizacije, Ljajić je istakao da se, prema njegovom mišljenju, Priština sama isključuje.

Paradoks je, kako je kazao, da kada Koka kola izvozi Koka kolu, ne plaća 10 odsto takse, a kada izvozi Rosa vodu koju takođe sama proizvodi, onda plaća dodatnih 10 posto.

- To je odluka koja je pravno i ekonomski neobjašnjiva. A dodatno nas zabrinjava informacija koju smo juče dobili od jedne multinacionalne kompanije a to je da 29. decembra počinje primena zakona o zastiti potrošaca gde se uvodi obaveza trgovcima da pored istaknute cene na proizvodu mora da stoji i zastavice zemlje porekla u kojoj je tak proizvod proizveden. Dakle, niko ne može da me ubedi da to nije smišljeno da se napravi još jedna barijera za plasman srpske robe na tržište Kosova - zaključio je Ljajić.