Tokom boravka u Sofiji najbolji teniser svih vremena celivao mošti kralja Milutina.
Novak Đoković tokom ove nedelje posetio je Bugarsku i glavni grad te države Sofiju, gde je bio gost svog kolege i prijatelja Grigora Dimitrova.
Egzibicioni meč Novaka Đokovića i njegovog "batka Griše" digao je na noge sve one koji su se našli u dvorani u Sofiji. Bilo je tu atraktivnih poteza, ali i mnogo zabave. Posle meča, Đoković i Dimitrov su uživali u jednom klubu u Sofiji, slušajući bugarske narodnjake dobro se provodeći. I sve je to već viđeno u medijima, o svemu tome mnogo je toga rečeno.
Međutim, Novakova poseta Sofiji imala je i duhovni karakter. Đoković je uvek držao do svoje pravoslavne vere i hrišćanske tradicije. Na Olimpijskim igrama u Parizu posle svakog duela celivao je krst koji je nosio oko vrata, a kada je u epskom meču finala pobedio Karlosa Alkaraza, Novak je izgovorio rečenicu:
- Bog je veliki!
Zato i ne čudi što je Novak Đoković u Sofiji posetio hram Svete Nedelje, u samom centru grada. Upravo u ovoj svetinji nalaze se mošti Svetog Kralja Milutina, čuvenog srpskog vladara iz loze Nemanjića. Od 1460. godine, pa do danas mošti kralja Milutina su u Bugarskoj.
Novak Đoković se poklonio moštima srpskog svetitelja, a dosta vremena proveo je i u razgovoru sa crkvenim velikodostojnicima i starešinama hrama Svete Nedelje.
Mošti Svetog Kralja Milutina, koji je živeo od 1282. do 1321. godine, dospele su u Sofiju u 15.veku. Prvobitno, Milutin Nemanjić sahranjen je u manastiru Sveti Stefan u Banjskoj, u blizini Zvečana, na Kosovu i Metohiji, posle smrti u svom dvorcu u Nerodimlju. Već tada su na grobu kralja Milutina počela da se dešavaju čuda i isceljenja. Posle Kosovske bitke 1389. godine i nadolazeće turske opasnosti, mošti su prebačene u rudarsko selo Trepča, odakle će u narednim decenijama biti odnete iz Srbije.
Srpska Pravoslavna Crkva u to vreme imala je jurisdikciju nad delom današnje Bugarske, pa je u vreme sultana Mehmeda II Osvajača koji je vršio pohare i pljačke po Srbiji, odlučeno da se mošti kralja Milutina prenesu u okolinu Sredca (današnje Sofije). Mošti svetog kralja su uz odobrenje Pećke Patrijaršije preneli u Sofiju srpski kaluđeri Joanikije, Spiridon i Joakim.
Jedan događaj iz 1925. godine usadio je u bugarskom narodu moći koju imaju mošti Svetog Kralja Milutina. Naime, tada su pripadnici Komunističke partije Bugarske organizovali teroristički napad na hram, prilikom sahrane generala Konstantina Georgijeva, kojeg su nekoliko dana ranije ubili. Velikom količinom eksploziva komunisti su razneli krov hrama Svete Nedelje, kada je život izgubilo više od 200 ljudi, a više od 500 bilo teže, ili lakše povređeno. Zvuči neverovatno da su mošti Svetog Kralja Milutina u tom terorističkom napadu komunista ostale netaknute i neoštećene.
Zanimljivo, kralj Milutin Nemanjić vladao je 39 godina, a za svaku godinu svoje vladavine podizao je po jednu zadužbinu, tako da su manastiri nicali po celom tadašnjem Srpskom kraljevstvu, a koji se danas nalaze ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj.
Pored manastira Banjska, poznatije zadužbine kralja Milutina su Crkva Svetih Joakima i Ane, poznatija kao Kraljeva crkva, koja se nalazi u Studeničkom kompleksu. Bio je i ktitor manastira Gračanica, Staro Nagoričano, Hilandara, te crkve Svete Bogorodice Ljeviške. Sve ove svetinje su pod zaštitom UNESKO.
Autor: Dalibor Stankov