Najpoželjnija nagrada na Olimpijskim igrama je zlatna medalja, baš ona koju je naš proslavljeni teniser Novak Đoković danas osvojio, a malo je poznato da ona zapravo sadrži tek minimalni deo zlata.
Predmet je težak 529 grama, ali samo šest grama je zlato — oko 1,3 odsto ukupne težine medalje — dok je ostatak čisto srebro, piše Euronews.
Zlatni deo se sastoji samo od ploče položene preko srebrnog jezgra.
Sve do Igara u Stokholmu 1912. zlatne medalje su bile skoro u potpunosti napravljene od zlata, ali politika štednje novca posle Prvog svetskog rata značila je da je od Antverpena 1920. količina zlata koja je činila medalje opala.
Srebrna medalja je, međutim, i dalje u potpunosti napravljena od srebra, dok je bronzana mešavina legure bakra, kalaja i cinka.
"Okfrod ekonomiks" procenjuje vrednost zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Parizu na 950 evra. Procena je u skladu sa trenutnim tržišnim vrednostima 24-karatnog zlata i srebra po gramu.
Međutim, medalje iz Pariza 2024. ukrašene su detaljima koji bi u budućnosti mogli znatno povećati njihovu vrednost: komad gvožđa sa originalnog okvira Ajfelove kule, postavljen u centar medalje, sa logom "Pariz 2024". Ovi komadi metala uklonjeni su sa kultne kule tokom raznih projekata renoviranja i modernizacije tokom godina, a zatim su ih vlasti sačuvale.
Odluku da se olimpijska nagrada poveže sa simbolom francuske prestonice doneo je komitet sportista, kojim predsedava legenda francuskog biatlona Martin Furkad. Pariz 2024 je radio na dizajnu sa "Chaumet-om", više od dva veka starom francuskom luksuznom kućom za nakit i satove sa sedištem u Parizu.
"Okford ekonomiks" kaže da će vrednost olimpijskih zlatnih medalja rasti tokom godina i dostići oko 1.500 evra do 2032. godine, kada Australija bude domaćin Igara u Brizbejnu.
Autor: Dubravka Bošković
