Ovo je ona medalja koju sam čekala 23 godine! Zorana nakon osvajanja zlata za Pink: Nisam odustala, kroz borbu sam shvatila koliko sam otporna na frustracije (VIDEO)

Ekskluzivno za podkast "U društvu najboljih", koji se emituje na Jutjub kanalu Pink.rs Zorana je podelila utiske o jednom od najvažnijih sportskih takmičenja na svetu i otkrila kako se oseća nakon osvojene zlatne medalje.

To je ujedno i prva, a nadamo se ne i jedina zlatna medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu.

- Pa mislim da će se utisci slegnuti onog trenutka kada ja najzad ostanam sama sa sobom i kada me niko ne bude ni zvao, kada budem imala nekih pet ili šest sati bar da sednem i razmislim o svemu. Međutim, kolega Mikec, koji već ima iskustvo sa Olimpiskim igrama i sa osvajanjem olimpijskih medalja kaže da će mi trebati par dana - kaže Arunović ne krijući zadovoljstvo zbog ostavrenog uspeha.

Ovo je ona medalja koju sam ja čekala 23 godina. Medalja, mislim, za koju sam najviše radila, koju sam najviše želela, koju sam najduže čekala, koju sam najviše čekala...Borba za tu medalju me je dovodila do očaja par puta, a međutim u jednom trenutku nisam odustala i nekako kroz to sam videla koliko sam zapravo otporna na sve frustracije, a bilo ih je mnogo. Kada završite Olimpijske igre jedne, po Olimpijske igre druge, na četvrtom mestu, stvarno to ume da bude izuzetno obeshrabrojuće, međutim kao što rekoh, nije život satkan samo od Olimpijskih igara, a Olimpijske igre su samo jedno takmičenje do duše, najveće takmičenje, ali jedno takmičenje u četvorogodišnjem ciklusu

Arunović je u razgovoru sa voditeljkom Jovanom Nerić podsetila da je u međuvremenu dobila osam medalja sa svetskih prvenstava, ne znam ni ja koliko sa evropskih prvenstava, imam svetski rekord...

- Ova medalja me je najviše namučila. Od svih, ova me je dotukla - dodala je ona i nastavil:

London je bila moja prva olimpijska frustracija, zato što stvarno sam otišla na te igre spremna, ja to volim da kažem kao zver. Trenirala sam, bila sam mnogo mlađa do duše, trenirala sam, trenirala sam, Bože koliko sam trenirala, i bila sam spremna, išla sam da uzem dve medalje, u dve discipline, dakle u 10 metara i 25 metara. U prvoj disciplini, u svom prvom nastupu sam uspela da se kvalifikujem u finale, što je i iz ove perspektive stvarno jako velika stvar, zato što sam ušla u finale sa devojkema koje su toliko bili iskusnije od mene i toliko su imale više medalja od mene, ako ne i sve, a sve su bile starije od mene. Ušla sam kao petoplastirana sa vrlo korektnim rezultatom i na kraju sam ispala sedma. Nisam se snašla uopšte u finalu, mislila sam da mogu, da idem kako treba i da je to sve super, ali kada smo krenuli, ja nikako nisam nešto mogla da se snađem i završila sam sedma i to me je baš pogodilo.

Objasnila je da streljački turnir takmičarima ne ostavlja vremena za tugovanje:

- Nemaš vremena da se raspadneš, da se sabereš i da kreneš iz početka. Nego tugujem u sebi, teško mi je, ali imamo još. Ne smem da se prepustim nekim svojim emocijama. Sledećeg dana smo imali kvalifikacije u sport pištolju, one su tek bile rolerkoster. Ipak sam uspela da se kvalifikujem ne znajući kakav su uspeh imale protivnice. Gledala sam pogrešan monitor, mislila sam da sam pucala bolje od protivnice i na te dve sekunde sam sam osetila tu radost tu radost osvajanja olimpijske medalje, i onda sam osetila jednu užasnu tugu zato što tu medalju ipak nisam osvojila, i to mi je bio jako veliki udarac - dodala je Zorana.

Nakon toga je bio Rio koji je prošao izuzetno loše za ceo tim, a to je bio najjači streljački tim. Sledi Tokio i četvrto mesto sa Damirom Mikecom, i deveto gde sam imala isti rezultat kao sve devojke od trećeg do devetog mesta...

Podkast je snimlje na restoranu iz kojeg je Zorana otišla na Olimpijske igre.

- Odavde sam čini mi se i otišla na Olimpijske igre, jer sam okupila moju najbližu porodicu, dakle mamu, tetku, brata. Tu smo bile Jelena i ja i pošto smo znale da će da bude haos u dva dana pred polazak, nekako smo seli ovde samo da se vidimo, da popijemo piće i da se pozdravimo - ispričala je Arunović.

Ona je govoreći o sestri i ostalim članovima tima rekla da su šanse za uspeh jako limitirane ako nemate dobre ljude oko sebe.

Ja imam tu sreću da je Jelena uz mene i da je kao, prvenstveno kao sestru je imam. Imam je kao sestru i znam da u svakom trenutku mogu da se oslonim na nju, ali Jelena je neko o kome bih ja mogla da pričam i da pričam.V erovatno bih se svima popela na glavu, ali mislim da koliko god da sam pričala o njoj nije dovoljno. U svetu mog sporta nisam videla nekoga ko je toliko željan da se obrazuje, da saznaje nove stvari, da istražuje načine kako može da poboljša nešto.

Autor: Snežana Milovanov