Kao bomba odjeknula je vest o raskidu saradnje na relacija Novak Đoković - Goran Ivanišević.
Donosimo vam ekskluzivne detalje razloga prekida ove više nego uspešne priče za obojicu asova.
Po saznanjima Kurira, prvi razgovori o mogućem prestanku saradnje usledili su posle osvajanja završnog Mastersa sezone u Torinu prošle godine, koji je iako završen trijumfalno za Novaka, osvajača 40 Masters titula izuzetno iscrpeo pred finale Dejvis Kupa, u kome je Srbija nesrećno izgubila od konačnih šampiona Italije u polufinalu.
Tada je Novak propustio 3 meč lopte za Srbiju protiv Sinera, čija je pobeda nad našim asom (a druga u razmaku od 2 takmičarske nedelje i u dotadašnjoj karijeri uopšte) Italiji “de facto” donela trofej posle 1976. godine posle lake pobede nad Australijom u Malagi.
Razmišljanja o prekidu saradnje su nastavljena i tokom kampanje na Australijan Openu, gde je Siner opet bio koban po Đokovića u polufinalu turnira (ubedljivih 3:1 za osvajača Melburna), da bi neuspešan povratak u Indijan Vels (poraz u 3. kolu od 123. igrača sveta Luke Nardija, najlošije plasiranog tenisera koij je odneo pobedu nad Novakom na jednom Mastersu u karijeri) doveo do odustajanja sa narednog Mastersa u Majamiju i konačne odluke o prekidu do ove godine izuzetno plodonosne saradnje između Novaka Đokovića i Gorana Ivaniševića.
Foto: Tanjug AP/Zvonko Kucelin
Pretpostavka je da je ovoj odluci, uz niz neočekivano loših rezultata koji su predstavljali razočarenje za obojicu, pre svega “kumovao” akumulirano zamor hrvatskog stručnjaka od napornog režima rada na turneji sa Đokovićem, čiju radnu etiku je više puta javno isticao kao izuzetnu, a posvećenost stalnom napretku u igri - permanentnim imperativom.
U sezoni koja je po svojim ciljevima (osvajanje Australijan Opena za rekordnu 25. Grend Slem titulu u muškoj i ženskoj konkurenciji, a uz nju barem još 1 Grend Slema i olimpijskog zlata u Parizu) trebala da bude jedna od najvažnijih u njegovoj karijeri i neka vrsta uvoda u skori oproštaj Đokovića od aktivne teniske karijere stvari nisu funkcionisale na način koji je obeležio veliku većinu perioda trajanja njihove saradnje.
Ostaje žal i nedorečenost po pitanju toga da li je zaista do raskida saradnje moralo da dođe u ovako delikatnom momentu, i da li su razlozi za istu bili toliko nepremostivi da dovedu do odluke koja se ne može smatrati strateški dobrom ili opravdanom kada se istorijat njihove saradnje i perspektiva ostatka karijere Novaka Đokovića racionalno razmotri.
Autor:
