AKTUELNO

Nakon što je izvršni direktor Svetske atletske federacije, Džon Ridžon, najavio uvođenje „zone poletanja”, a ista bi za cilj trebalo da ima smanjivanje mogućnosti prestupa ili konačnu eliminaciju, oglasila se najbolja srpska atletičarka Ivana Španović.

Ivana je iznela svoje mišljenje, a sve je napisala na društvenoj mreži Instagram.

Najveći problem je što ljudi koji menjaju pravila ovog sporta su upravo oni koji nikada nisu imali kontakt sa ovim sportom. Menjate pravila igre bez konsultovanja onih koji čine da sport postoji. Ignorišete njihove poglede, ne poštujete njihovo mišljenje i ignorišete probleme koji ih dovode do povreda. Ogromne sume novca se troše pokušavajući da se privuče pažnja na sport, dok se ignoriše sve na čemu sport počiva.
Verujem da fokus na sponzorstvima i televizijskim emitovanjima ne bi trebalo da ide na račun integriteta sporta i bilo bi sjajno pronaći balans između promovisanja sporta i očuvanja njegovih osnovnih vrednosti. - Zar ne možemo svi biti uključeni u nešto što nas se tiče?
Imamo li pravo na takmičenje gde se ne bojimo klizavih dasaka, besmislenog utvrđivanja poslednjeg kontakta sa površinom ili laserskog merenja odskoka, promene broja pokušaja i istovremeno u istom televizijskom prenosu prikazati skok samo odabranih, uz mnogo sreće? Šta se onda nudi gledaocu kao opcija? Da takmičenje postane još besmislenije, lišavajući sve prava na faktor sreće? Možda trka na 100 metara bez sudije?
Svi bi trebalo da krenu kada im odgovara, pa ko ima najbolje vreme, neka bude pobednik. Da apsurd bude još veći, klizave daske ostaju... Umesto pokušaja da se sport učini popularnijim žrtvujući njegovu autentičnost, SVI bismo trebalo da se fokusiramo na obrazovanje javnosti o njegovim nijansama i lepoti. Trebalo bi da prikazujemo veštine i talente svih sportista, ne samo odabranih, i pružamo gledaocima priliku da cene raznolikost sporta.

Šta je plan revolucije?

To bi važilo samo za skok udalj, ali ne i troskok, piše „Dejli mejl” i najpre bi bilo uvedeno za manja takmičenja što bi bio svojevrsni test. U planu je da se na onim većim to počne 2026. godine, što bi značilo da će važiti i za naredne Olimpijske igre u Los Anđelesu.

O detaljima je govorio Džon Ridžon, koji je uveren da će ova novina poboljšati kvalitet.

- Pokušavamo da uđemo u ta takmičenja koja su, možda, manje popularna. Kako da ih učinimo uzbudljivijim i zanimljivijim? Ako uzmete skok udalj, na Svetskom prvenstvu se trećina svih skokova nije računala. To je gubljenje vremena. Zato testiramo zonu poletanja - rekao je Ridžon i dodao:

- To znači da se svaki skok računa. To dodaje dramatičnost takmičenju. Istovremeno, razvijamo načine da dobijemo trenutne rezultate tako da ne morate da čekate 20 do 30 sekundi da se rezultat pojavi.

Svestan je on da će biti i onih kojima se predlog neće svideti.

- Ne možete da menjate sport koji je izmišljen pre 150 godina, a da na izazovete kontroverzu. Skok udalj je na Olimpijskim igrama od prvog modernog izdanja u Atini 1896. godine i poznato je da je bio deo starih Igara u antičkoj Grčkoj. Ove godinu ćemo provesti testirajući zonu poletanja sa veoma dobrim sportistima. Ako ne prođe testove, nećemo je uvesti. Nećemo uvoditi stvari iz hira, jer jedan od nas misli da je to dobra ideja - zaključio je izvršni direktor Svetske atletske federacije.

Autor: