Čudne, više nego čudne stvari dešavale se su se u i oko rukometne reprezentacije Srbije. Posle neuspeha i debakla na Evropskom prvenstvu sva prljavštna počela je da izlazi na videlo.
Prosto je neverovatno na kakav amaterski način je Srbija izgubila od Islanda, a onda i od Crne Gore. U obe utakmice srpski rukometaši imali su loptu u svom posedu kada je trebalo rešiti utakmicu. Pucali su sami sebi u nogu, oba puta. I umesto da budu prvi ili drugi u grupi, vraćaju se kući kao poslednji, sa očajnom pozicijom, čitaj biće u drugom ili trećem šeširu, za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Meč protiv Mađarske i poraz od reprezentacije koja nije u elitnom ešalonu takođe traži veliku i obimnu analizu.
Kako Kurir saznaje, Toni Đerona, selektor rukometne reprezentacije Srbije, gotovo da je smenjen pre početka Evropskog prvenstva u Nemačkoj. Naime, iz vrha Saveza rečeno je pojedinim igračima da se sa Špancem neće produžiti saradnja koja ističe u junu i da je prvi pik RSS za novog selektora Danijel Anđelković, trener francuskog Tuluza. Malo je reći da su rukometaši bili šokirani, jer se tako nešto ne radi pred odlazak na veliko takmičenje kakvo je Evropsko prvenstvo. I na kojem Srbija želi prolaz iz grupe, kako bi pokušala da dođe do kvalifikacija za Olimpijske igre u Parizu.
Foto: Foto/Rafal Oleksiewicz
Umesto da rukometaši Srbije i selektor Toni Đerona imaju mir pred start EP, došlo je do tenzija i razmirica koje su rezultirale katastrofalnim rezultatom i potpunim debaklom. Nažalost, bilo je tu još ozbiljnih mimoilaženja između selektora Đerone i pojedinih iskusnijih igrača. Bivši selektor Nenad Peruničić počeo je proces podmlađivanja reprezentacije, i to krajnje oštro, ni po babu, ni po stričevima, svestan da se jedino tako može očekivati pomak i boljitak u budućnosti.
Kada je Toni Đerona postavljen za selektora imao je prijateljski savet od Nenada Peruničića da nastavi sa procesom podmlađivanja. I krenuo je Španac stopama svog prethodnika, ali je onda stao. Iz njemu znanih razloga pojedini igrači koji su više od decenije u nacionalnom timu, a koji nisu doneli rezultat ostali su u reprezentaciji, dok su oni mlađi bili prekobrojni. Kako za ovo Evropsko prvenstvo, tako i za prošli Svetski šampionat. Nije Đerona imao hrabrosti da nastavi tamo gde je Peruničić počeo.
A, nije da Srbija nema svežu krv. I nije da to nisu kvalitetni igrači. Samo treba biti strpljiv, dati im šansu da se dokažu. Videlo se u Nemačkoj da Miloš Kos (21) ima lepu perspektivu, da je Uroš Borzaš (24) zaslužio više minuta da parketu, da treba verovati u Uroša Kojadinovića (23). Možda je trebalo biti hrabriji sa mladim pivotom Lukom Roganom (20) i povesti ga u Nemačku. Stefan Dodić (20) iz Vojvodine bio je sjajan na mestu srednjeg beka prošle godine na Svetskom prvenstvu u Poljskoj, ali ove nije bio na spisku reprezentacije.
Foto: Foto/Rafal Oleksiewicz
Ima još mladih snaga. Desni bek Uroš Mitrović (19) i levi bek Vojin Čabrilo (19) igraju za Tuluz odakle treba da dođe novi selektor Danije Anđelković. Tu je i desni bek nemačkog Veclara Jovica Nikolić (22) koji je imao problema sa povredom kolena, zatim Nikola Zečević (21) iz Partizana koji može da igra kao srednji i levi bek, Matija Nikolić (22) levi bek Vardara, Mateja Dodić (20) desno krilo Metaloplastike...
Ono što je mnogo važno za srpski rukomet, samim tim i srpsku reprezentaciju, jeste da domaća liga bude kvalitetnija. Da dođe do većeg ulaganja u rukometne klubove da mogu da isprate uspehe Vojvodine, da Metaloplastika bude bolja, da Partizan i pančevački Dinamo budu konkurentniji, da se vrati Crvena zvezda na stare šampionske staze, da kragujevački Radnički, Dubočica, Crvenka, Kać, Vrbas, Subotica, Zaječar opet postanu jaki centri. Tek tada, moći će da ozdravi srpski rukomet i pravi igrače za reprezentaciju.
I još jedna važna stvar. Valja vratiti rukomet u škole, jer je školski sport nekada bio baza ovog trofejnog sporta, kako u muškoj, tako i u ženskoj konkurenciji. Tu leži ključ, jer će iz kvantiteta doći i kvalitet, mada treba raditi danas sa decom, odvojiti ih od računara i viruelnog sveta i izvesti na teren i upoznati ih sa magijom sporta, konkretno rukometa.
Nije srpski rukomet umro, ali jeste na izdisaju, od nas, a najviše od onih koji rade u njemu zavisi, hoće li se oporaviti, ili će nastaviti da nestaje.
