Upitan da li postoji proces kroz koji bi igrači mogli da izraze svoje mišljenje u vezi vrste ili karakteristika loptica sa kojima se igra, simpatični Rus kaže:
“Ne verujem da postoji, nažalost. Pre svega bismo trebali da znamo kako se prave – a ja u tom pogledu nemam pojma Možda bih mogao da pitam proizvođače mojih reketa (koji prave i loptice) kako se to radi, ali bih onda najverovatnije završio igrajući na samo dva turnira na kojima se koriste njihove loptice”, uz smeh komentariše Danil.
“Šalu na stranu, zaista ne znam kako se loptice prave, a svakako ne želim da budem jedini koji se javno žali na njih – tako da su one – samo moj problem. Kako retko gubim u poslednje vreme – nemam baš puno prostora za protest. Sa istim lopticama smo igrali i u Australiji, i u Dohi – a sada ovde. Ipak, I danas sam osetio kako su naglo “usporile”, I pri 4-2 na njegovom servisu u prvom i na 3-1 u drugom – ni on ni ja nismo mogli da načinimo viner. To igru svakako čini pomalo dosadnom, i ne omogućava nam da uradimo bilo šta smisleno ili odvažno kako bismo stekli prednost u razmenama. Sve se svodi na to ko će prvi pogrešiti, dok vam mišići na nogama – gore… A onda, kada vam iznesu nove loptice, razlika je “nebo I zemlja”; potrebno vam je 2 gema da se naviknete na njih, a onda opet – “umru”. To je po meni čudno, ali ako to samo mene muči – tako će I ostati. Smatram da one nisu dobre za telo igrača, da doprinose povredama – a to svakako jeste važna stvar”, ističe za Kurir Medvedev.
“Drago mi je što sam u nizu od dve osvojene titule, što osećam visok nivo samopouzdanja – a to je izuzetno važno u tenisu. To mi je važnije nego sećanje na neke od najboljih partija tokom prethodne sezone. U tome je Novak možda različiti od drugih – jer uspeva da “konzervira” osećanje superiornosti iz godine u godinu na nekim turnirima kao što je Australijen Open; meni je – sa druge strane – važno šta osećam u ovom momentu”, naglašava pobednik Roterdama I Dohe, dva veoma različita turnira po uslovima igre.
“Osećam se znatno svežije u Dubaiju nego u Dohi, jer mi je od Roterdama bilo potrebno šest sati leta da stignem u Katar, da bih igrao bukvalno za manje od 24 sata po dolasku. Možda telo ne voli to što igram tri turnira uzastopce, ali radim na mentalnoj pripremi i nastojim da budem svež kao što se trenutno osećam”, prenosi informacije o svom stanju na početku turnira u Dubaiju Rus.
Upitan da li je kreativan u privatnom životu kako često ume da biva na terenu – a naročito prilikom proslava pobeda – Medvedev kaže:
“Teško mi je da pričam o sebi, jer bih mnogo radije da to neko drugi čini. Kreativan mogu biti – ako to želim, a ako to ne želim – ništa me ne može naterati ili inspirisati na to. Svakako nisam kreativan van terena svo vreme – ali kada mi se hoće – mogu biti”, sa osmehom objašnjava Danil.
O interaciji sa svojim timom kaže:
“Mislim da moj “boks” veoma dobro razume situacije u kojima se nalazim, oseća kako mi je na terenu. Kada mi ide dobro na nekom turniru, ne treba mi previše podrške sa njihove strane – već samo da znam da su tu, uz mene – i nađu prikladan način da mi to prirede. U nekim težim trenucima, potrebni su mi odgovori sa njihove strane; ponekad mi ih daju, a ponekad samo kažu – nastavi da se boriš. U suštini, puno zavisi od momenta u kome se nalazim – a ponekad ni oni ne znaju šta je dobro za mene u datoj situaciji”, objašnjava Medvedev – često viđen u intenzivnoj interakciji sa svojim stručnim štabom.
Narednog protivnika Bublika odlično poznaje od osme godine – i smatra ga jedinstvenim po mnogo čemu, za šta mu daje “puno pravo”. Zahvalan na lepom dočeku publike u Dubaiju, čak I pored iznurujućeg programa i napornih mečeva kroz koje je došao do uzastopnih trofeja u Roterdamu i Dohi – Medvedev odaje utisak spremnosti za naredne izazove na ovom turniru – a pogotovo za veliko projektovano polufinale protiv Novaka Đokovića…
Autor:
