Čim je ugledao starog znanca, novinara Ubalda Skanagatu, Novak se ozario i odmah sugerisao ženi koja je vodila konferenciju da Italijanu obavezno dozvoli da postavi pitanje, s obzirom na to da je malo pre te Noletove intervencije rečeno da se sa pitanja stranih novinara prelazi na pitanja srpskih medija.

- Ubaldo obavezno da pita, imaju burnu nedelju Italijani ovde u Londonu - rekao je Novak čim je video svog prijatelja koji ga redovno uveseljava na konferencijama.

I Ubaldo je odmah krenuo: prvom rečenicom je nasmejao našeg asa jer ju je izgovrio na srpskom!

- Volim srpski džezik - najavio je pitanje Obaldo i zasmejao Novaka, pa prešao na stvar, zapravo je još jednom nasmejao našeg tenisera njegovom sada već čuvenom "not too bad" opaskom koja Novaka toliko zabavi.

- Trideset Grend slem finala, nije loše (italijanski, razvučeno, baš kao što Nole voli) - rekao je Ubaldo.

Da li se sećaš tvog prvog Grend Slem finala i kakve su ti emocije, možeš li porediti taj momenat i Beretinijev - jer je i njemu ovo prvo finale?

- Ubaldo, bilo je to skoro pre 15 godina moj prijatelju, 2007. godine u Njujorku. Izgubio sam tri tesna taj brejka od Rodžera Federera. Da, sećam se, bio sam uzbuđen što sam u finalu, bio sam blizu, tesan meč je bio sa Rodžerom, ali verovatno nisam dovoljno verovao da mogu pobediti u momentima kada se meč lomio. Zavisi od igrača do igrača (koji igraju prvo finale). Ja sam igrao prvo finale jako mlad, Mateo je stariji, ima više iskustva igranja na Turu, ima već zapažene rezultate na velikim turnirima, pobede protiv ozbiljnih rivala. Drugačija je situacija. Ali očekujem da budem na zaista visokom nivou jer i on to pruža ovde.

Jedno od pitanja za Novaka Đokovića odnosilo se na njegov sada već redovan potez koji ima na repertoaru - klizanje po travi.

- Ne bih rekao da su mi moji treneri do sada preporučivali klizanje po travi, ali verujem da je to moj autentični pokret koji vežbam i praktikujem čitav svoj život na svim podlogama. Ima mnogo veze sa skijanjem kao što sam rekao i ranije, sa fleksibilnošću mojih zglobova. Navikao sam, to mi je navika da se isteglim i stignem na taj način do loptice ako moram. Devet od deset igrača to verovatno ne bi uradila, posebno ne na travi. Ja odradim to jedno duže klizanje kako bih stigao lopticu. Da li je to dobro ili nije za mlađe igrače, da li ih tome treba učiti, to ne mogu da kažem, nije to u teniskim knjigama. To ima neke veze sa Spajdermenom, sa njim provodim mnogo vremena poslednjih godina i on mi pomaže sa mojim istezanjem - nasmejao je nole sve u sali.