Legendarna Novosađanka, čija teniska karijera je brutalno presečena i praktično prekinuta nešto više od dve godine kasnije, kada je poremećeni Ginter Parhe, navijač Štefi Graf, zabio nož u njena leđa. Bilo je to tokom četvrtfinala turnira u Hamburgu protiv Magdalene Maleeve.

Povređena Monika tada je prebačena u najbližu lokalnu bolnicu u pratnji brata i majke.

- Prvih sedam dana nisam mogla da pomerim ruku, ali verovala sam u to da ću se vratiti na teren i ponovno biti ona stara. Nisam bila uopšte svesna toga šta se dogodilo u Hamburgu - pisala je u svojoj autobiografiji.

Za vreme boravka u bolnici je saznala da joj je otac Karolj, za koga je bila jako vezana, teško bolestan. Dugo se lečio, ali ni operacija ni teške hemoterapije nisu mu pomogle. Kada je Monika kasnije saznala da joj otac gubi bitku s bolešću to ju je slomilo.

- Svaki dan započinjem misleći na njega. Kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje. Gde god sam putovala na takmičenja, otac je uvek bio pored mene. Kada je operisan od raka prostate i pao u postelju, bila sam pored njega. Davala mu morfij i hrabrila da izdrži, kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak boli me više od hamburške rane. Teško je kada za vreme meča po navici pogledate u publiku i shvatite da je ono najvažnije mesto ostalo zauvek prazno - rekla je Monika.

Gubitak oca, povrede i depresija kao posledica napada u Hamburgu, sve to uticalo da njena karijera krene nizbrdo. Jednostavno, nikada više nije bila ona stara Monika. Istina, posle povratka osvojila je još 21 titulu, uključujući i jedan Australijan open

Poslednji meč u karijeri odigrala je u februaru 2003. u Dubaiju, a zvanično zbogom tenisu rekla je 2008. godine. Do danas je ostala najmlađa šampionka Rolan Garosa sa 16 godina i šest meseci i druga najmlađa gren slem šampionka posle Martine Hingis koja je bila tri meseca mlađa kad je 1997. osvojila Ozi open.