U Srbiji je poznat u svetu bodibildinga, ali je karijeru najviše gradio van granica naše zemlje u Grčkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Italiji, Americi, govori šest jezika, diplomirao je na fakultetu za sport i fizičko vaspitanje i jedan je od retkih u svetu koji ima profesionalnu licencu.
Tamo je mnogo više cenjen i poštovan nego u svojoj zemlji, čak i onda kada je postao Mister Univerzum ili šampion sveta u amaterskoj konkurenciji.
Još od detinjstva je njegov idol bio Arnold Švarceneger, a kao tinejdžer je već počeo da se pojavljuje na lokalnim takmičenjima u bodibildingu.
Posle mnogo amaterskih takmičenja gde je bio šampion stare Jugoslavije 1991. kao i apsolutni šampion Grčke dva puta, započeo je profesionalnu karijeru 2000. godine.
Da bi uspeo u bodibildingu morao je da radi i dodatne poslove sa strane. Pet godina je radio u Grčkoj, kao obezbeđenje noćnih klubova, dve godine u Italiji gde je jedno vreme bio lični čuvar popularne glumice i jedne od najlepših žena sveta Monike Beluči. Čuvao je i opasne momke iz Italije, a živeo je i radio neko vreme i u Americi.
Za to vreme osvajao je titule na raznim takmičenjima. Profesionalna karijera šampiona trajala je do 2008. godine.
Sada živi u Pančevu odakle je i krenuo i radi kao privatni trener, sprema druge sportiste, piše programe treninga i dijete.
Počeo je da trenira u zlatno vreme bodibildinga, a tada u Jugoslaviji nije bilo mnogo teretana.
- Ja sam počeo da treniram 1979. na jesen, trenirao sam u jednom podrumu gde sam napravio teretanu. Vežbao sam 4 godine i onda, posle odsluženja vojnog roka, prešao sam u Beograd, gde sam trenirao u svim teretanama koje su postojale tada i radio kao trener počev od Hale Sportova, Pinkija, Tašmajdana, Voždovca - rekao je Vejić za "Telegraf.rs".
Početkom devedesetih je izbio rat u Jugoslaviji, pa je on ostao poslednji šampion države.
- Ja sam osvojio titulu šampiona Jugoslavije u teškoj kategoriji 1991. godine, a posle toga je bilo Evropsko prvenstvo 1992. u Budimpešti. To je možda i natužniji momenat karijere. Spremali smo se, uloženo je mnogo rada, znoja, dijete. I kad smo stigli tamo kažu nam na prijavnici da je reprezentacija Jugoslavije stigla već i prijavila se.
- Bili smo u čudu. Ja kažem da mi daju spisak da vidim ko je tamo, kad ono sve bodibilderi iz Hrvatske. Oni se prijavili kao Jugoslavija iako je počelo otcepljenje. To je bila Austrougarska i Nemačka propaganda, njih su primili, a nas vratili nazad i diskvalifikovali.
Jedno vreme je čuvao i Moniku Beluči, čuvenu glumicu koja se proslavila u italijanskim i holivudskim filmovima, a pojavljivala se i filmovima sa naših prostora:
- To je bilo najlepše iskustvo, ona mi je kao sestra. Čuvao sam je tri godine. Ranije su je čuvala četvorica momaka sa oružijem, opasni momci. Ali ja sam imao vezu, pa sam upoznao neke jače igrače koji su me preporučili. Znali su da imam nešto i u glavi i da mogu da je čuvam sam. Obezbeđenje bilo ispred kuče, ja u kući s njom, i pratio sam je sam na ulici, na festivalima, revijama i sve ostalo. Nije bila fora da izgledaš upadljivo. Tada sam bio mlađi, oblačio se lepo i uspeo sam da budem na nivou zadatka.
Foto: Tanjug AP/Christophe Ena
Sasvim očekivano bilo je tu i priča za sva vremena:
- Bilo je, ona je jedna normalna žena, iako je velika zvezda. Imamo odličan odnos, super smo se družili, a ja sam, doduše, razbio jedno 10 kamera u tom periodu, od paparca koji su hteli da je snimaju. Pomagala je i ona meni išla na takmičenja, bodrila me. Mi smo znali da izađemo uveče u 3 noću, ona bez šminke, nakita, sa šeširom. Niko je ne prepoznaje. Kupimo tortilju jedemo u kolima izmažemo se. Potpuno normalna osoba iako poseduje pet banaka i veliko bogatstvo. Ona je iz stare italijanske gospodske porodice.
Period u Grčkoj pamti po velikom broju tuča:
- Svašta vidiš, upijaš i to deluje na čoveka. Bilo je tu puno tuča, naročito dok sam radio u Grčkoj. Tamo je demokratija, samo mašu rukama niko se ne bije, ali se svađaju. Ja se nikada ne svađam, samo ćutim i onda ide jedan direkt u glavu. Čak me je i gradonačelnik zvao na večeru da mi kaže da nema smisla da bijem ljude toliko svako veče. Ja mu kažem "Ne mogu, psuje mi srpsku majku".
U jednom trenutku je i sam radio u Americi.
- Ja sam 2000. bio Mister Univerzum, pa sam dobio profi licencu za bodibilding, što je jezivo tešlo dobiti, jer samo oko 40 ljudi ima na svetu. I sad, u Istočnoj Evropi ima dvoje, troje. Teško je biti prvak sveta. Ta karta se dobija ako si prvak sveta u jednoj od pet bodilding verzija. Ta profi karta se tamo tretira jezivo. Bolje smo plaćeni od advokata. Pogotovo u Kalifornijii - rekao je, između ostalog, za "Telegraf.rs".
