Novak Đoković danas je najbolji teniser sveta, čovek koji čini gotovo nemoguće, koji svojim podvizima iznenađuje, i koji Srbe i Srbiju čini ponosnima. Danas mu nema ravnog, neprevaziđen je i piše stranice teniske istorije. Ipak, nije uvek bilo ovako, o čemu je i sam više puta govorio.

Prošle godine, u podkastu Luisa Houvsa, pričao je o svojim počecima, periodu kada je bio „izgubljen“ i kada nije znao šta da uradi sa teniskom karijerom.

- Imao sam uzlaznu putanju u teniskoj karijeri i životu, i sve je bilo sjajno. Onda, odjednom, imao sam period od dve, dve i po, tri godine, kada nisam osvojio Gren slem. Uspevao sam da budem treći/četvrti na svetu, ali sam se mučio dosta - počeo je priču Đoković za američkog novinara.

Srpski teniser prvi Gren slem osvojio u Australiji 2008. godine, a naredni trofej na najvećoj sceni podigao je na istom mestu tri godine kasnije. Novak upravo priča o tom periodu od 2008. do 2011.

- Za mene biti treći na svetu nije dovoljno. Nisam bio zadovoljan time. Uvek sam sebe opominjao rečenicom – ‘Čekaj, kada sam imao sedam ili osam godina san mi je bio da budem prvi na svetu i osvojim Vimbldon. To je to. Moram da uspem u tome' - rekao je Novak i nastavio:

Ali sam onda doživeo neku vrstu mentalnog pada. Mislim da je to bilo posle Rolan Garosa. Izgubio sam u pet setova u četvrtfinalu od Jirgena Melcera. Igrača koji je bio top 10, dobar igrač, ali sam imao meč u rukama i izgubio. To me je slomilo. Sećam se da sam išao kod roditelja i pričao o tome, plakao i govorio – ‘Ne znam da li je ovo vredno svega. Ne znam da li treba da nastavim“. Moj otac mi je pričao – ‘Ajde, jak si’.

Ključnu ulogu u ovom periodu odigrali su trener Marijan Vajda i fizioterapeut Marin Amanović.

- To nije bilo dovoljno. Osećao sam da mi je bilo potrebno još da razmislim, da podelim to još s nekim. Tako da sam otišao kod trenera Marijana Vajda, jednog od najboljih prijatelja, i fizija Milana. Bio sam u sobi i sećam se da sam sedeo na podu. Ponovo sam imao „slom“ i govorio sam – ‘Ne znam…’ – a oni su mi rekli – ‘Dobro, sačekaj. Prvo udahni duboku i smiri se. Pogledaj unazad. Zašto si krenuo da igraš ovaj sport? Da li ga voliš? Ostavi sve po strani što želiš da dostigneš, što želiš da učiniš. Da li zaista voliš da držiš reket u rukama?' - rekao je Novak i nastavio priču:

Ja sam i rekao – ‘Volim. Nebitno da li je to Centralni teren Gren slema ili obični otvoreni napolju’. Onda su mi kazali – ‘To je tvoj izvor. Odatle moraš da crpiš energiju. I uzmi malo vremena’. Mislili su da će mi biti potrebno nekoliko nedelja, ali sam ja sam se već sledeći dan vratio na teren.

Od tog trenutka sve se promenilo u karijeri srpskog tenisera, koji i godinama kasnije ponovo igra sa istim žarom kao na početku.

- I nikada nisam gledao unazad od tog momenta. Sećam se narednog turnira, Vimbldona, igrao sam polufinale, onda sam posle toga osvojio Dejvis kup sa reprezentacijom Srbije, sa mojim saigračima. To je najveći uspeh u mojoj karijeri. Posle toga sam imao niz od 43 pobede zaredom i postao sam najbolji igrač na svetu - prisetio se Novak.

A ovako je izgledao period kada je srpski teniser bio nepobediv:

- Bio je to neverovatan niz koji mi je dao krila. Odjednom sam osetio i krenuo da igram oslobođeno. Period od osvajanja prvog Gren slema pa sve do tog momenta bio je tri godine, i osećao sam da sam igrao iz pogrešnog razloga. Igrao sam jer sam želeo nešto, da dižem trofeje, da uradim i ovo i ono. I to je dobro, ali je ipak drugo po važnosti. Primarno mora da bude ono što vas motiviše i što vas je inspirisalo da krenete da igrate. Šta vas je učinilo da zavolite sport? To je ljubav, zabava, strast za igrom. Odjednom sam postao dečak koji sam bio kada sam kretao da se bavim tenisom. Imao sam toliko snage i energije… - zaključio je Đoković. Nekoliko meseci kasnije, opet je progovorio o teškim trenucima i to na dodeli nagrade za najboljeg sportistu sveta 2018.

Govor na dodeli nagrade za najboljeg sportistu sveta 2018. naterao je prisutne u sali na dug aplauz

Đoković je održao veoma emotivan govor na prijemu nagrade Laureus za najboljeg sportistu sveta u 2018. Svetski broj jedan se zahvalio svojoj porodici timu i članovima tima, ali i svima koju su omogućili da po četvrti put osvoji ovo prestižno priznanje.

Zatim se osvrnuo na sve ono što mu se dešavalo od 2016. do sada, a posebno se zahvalio svojoj supruzi Jeleni.

- Želeo bih da se osvrnem malo na moj put. Zahvaljujem se svojoj supruzi što je došla, što me predstavlja u drugačijem svetlu. Ovo je jedna od retkih prilika gde delimo naša lična putovanja i što pokazujemo ko smo ustvari iza kulisa. Jelena, mislim da bi ti ovo uradila mnogo bolje nego ja, tvoja podrška mi je bila jako značajna u momentima kada sam sumnjao u sve, kad sam prolazio kroz dileme želim li da igram tenis - dodao je Đoković.

Ponovo je potvrdio da je ozbiljno razmišljao da prekine da igra tenis.

Da, mislio sam da napustim tenis, o svemu, nisam bio u dobrom momentu tada. Mislio sam kada sam imao operaciju da sam sebe izneverio, trebalo mi je nekoliko meseci da nađem svrhu. Ova nagrada otuda reflektuje moj put od ne samo 12 meseci, već od tri godine, tačnije od Rolan Garosa 2016. kada sam postigao najveći uspeh da u isto vreme budem vlasnik sva četiri Grend slema. Osetio sam ogromno olakšanje. Nisam bio ispunjen tada, pokušao sam da shvatim zašto, mislim da je to bilo zato što nisam prihvatio ceo proces, onoliko koliko bi trebalo, koliko je ostvarenje tog cilja zahtevalo. Shvatio sam da to putovanje ne bi bilo ništa bez tog putovanja. Tad sam shvatio i koncept i smisao života. Tu leži snaga, naučio sam mnogo životnih lekcija u poslednje tri godine, naročito o sebi - priznao je najbolji svetski sportista.

Put povratka nije bio lak ali je doveo Novaka do vrha još jednom u karijeri.

- Morao sam mnogo toga da uradim unutar sebe, naročito u poslednjih 15 meseci u povratku posle povrede, kad sam bio vrlo nervozan i nestrpljiv da se vratim. Bio sam na ivici da odložim reket sa strane, sam povratak na to putovanje sada izgleda kao bajka. To samo govori da, kad se suočavate sa problemom i sa izazovom, treba pogledati u sebe. Tu su odgovori. Čuo sam to i ranije, ali nisam razumeo, tek kad sam sve ovo prošao, razumeo sam šta to znači. Sad znam gde uvek mogu pronaći snagu, veru, motivaciju. Hvala vam za ovo divno veče - završio je Đoković govor na ovom događaju.