Ni najveći optimisti pred početak prvog Gren slem turnira u Sezoni, Australijan opena, nisu mogli da pomisle da će u polufinalu Australijan opena igrati hrvatska teniseka Mirjana Lučić-Baroni.

Međutim, da su čuda moguća, pobrinula se upravo ova igračica.

Mečevi su se ređali, a ona je uzdignute glave i sa osmehom na licu izlazila sa terena. Ipak, iza lepog osmeha na licu krije se mukotrpan rad i teška životna priča ove igračice.

Mnogi u svetu tenisa se sećaju davne 1999. godine kada je Mirjana osvojila svoj prvi Gren slem. Bilo je to na Vimbldonu. Godinu dana ranije postala je vlasnica trofeja na Australijan openu, pošto je trijumfovala u konkurenciji dublova u paru sa Martinom Hingis. Imala je tada samo 16 godina i bila je pravo malo tenisko čudo.

Senzacija koju je napravila ove godine, u rangu je sa tom kada je uzela titulu u dublu.

Svetski mediji su je tada dobro upoznali, teniska javnost joj se divila, a i najbolje igračice sveta su je hvalile.

Štefi Graf ju je čak proglasila za svoju naslednicu.

- Ta mala će jednoga dana vladati svetskim tenisom - rekla je Nemica.

Krenula je krupnim koracima napred, a onda je prestala sa tenisom. Usledio je šok.

Teško detinjstvo ju je primoralo da napravi pauzu. Sve se okrenulo. Otac Marinko je maltretirao nju i njenu majku Anđelku.

Nasilje nad njima je bilo toliko da je njenoj majci pretio smrću. Konačno su prelomile da pobegnu iz Hrvatske.

U toku noći su u tajnosti napustile porodičnu kuću i preselile su se u Ameriku. U tome im je pomogao hrvatski teniser Goran Ivanišević kome će Mirjana biti večno zahvalna.

- Goran mi je spasao život. Nikada mu to neću zaboraviti - rekla je Lučić-Baroni.

Nova šansa za tenis je dobijena, a ova teniserka ju je iskoristila ove sezone.

Plasirala se u polufinale Australijan opena, ali je zaustavljena od najbolje teniserke sveta, Serene Vilijams.

Plasmanom među četiri najbolje zaradila je 800.000 dolara, a kada se tome pridoda i procenat od sponzora dobija se cifra od milion dolara.

Suze koje su viđene na njenom licu na kraju meča neki bi nazvali tugom, ali one su radosnice zbog povratka u vrh tenisa i nastavka karijere.

N. Petričević