Nesigurnost u bliskosti retko ima veze sa trenutnim partnerom — psiholozi tvrde da koreni često leže u ranijim iskustvima i obrascima vezivanja koji se nesvesno ponavljaju.
Osećaj nesigurnosti u intimnim odnosima mnogi doživljavaju kao lični problem ili trenutnu fazu, ali psiholozi ističu da je u pitanju mnogo dublji mehanizam koji se formira godinama. Jedan od najčešćih uzroka jeste stil vezivanja koji se razvija još u ranom životnom periodu. Način na koji smo dobijali pažnju, podršku i emocionalnu sigurnost u detinjstvu često oblikuje kako se kasnije ponašamo u partnerskim odnosima.
Foto: Pexels
Osobe koje su imale nepredvidive ili emocionalno nedosledne odnose u prošlosti češće razvijaju anksiozni obrazac vezivanja. To se kasnije može manifestovati kao strah od odbacivanja, preterana potreba za potvrdom ili stalna sumnja u partnera, čak i kada za to nema realnog razloga.
Sa druge strane, prethodna negativna iskustva u vezama — poput izdaje, emotivnog zanemarivanja ili prekida bez objašnjenja — mogu ostaviti emocionalni trag koji se aktivira u novim odnosima, čak i kada je partner potpuno drugačiji.
Psiholozi naglašavaju da problem najčešće nije u nedostatku ljubavi, već u nedostatku osećaja sigurnosti koji mozak automatski traži da bi se opustio u bliskosti. Zanimljivo je da se nesigurnost često pojačava u trenucima kada odnos postaje važan i stabilan. Tada mozak, naviknut na emocionalnu neizvesnost, može da traži problem jer mu je poznatiji osećaj napetosti nego mir.
Stručnjaci ističu da je prvi korak ka promeni prepoznavanje obrazaca, a ne okrivljavanje sebe ili partnera. Kada osoba razume odakle dolazi njen strah, lakše gradi zdravije i stabilnije odnose.
U osnovi, nesigurnost u intimnosti nije znak da neko nije spreman za ljubav, već da je njegov emocionalni sistem naučio da ljubav i sigurnost nisu uvek išli zajedno — i da se taj obrazac može menjati.
Autor: S.Paunović
