Bliskost nikad nije bila dostupnija, a emotivna sigurnost nikad ređa.
Na prvi pogled deluje paradoksalno – nikada nismo imali više načina da upoznamo nekoga, a opet, sve više ljudi beži od ozbiljnih veza. Dopisivanja traju nedeljama, emocije se razvijaju, ali čim se pojavi mogućnost dublje povezanosti, mnogi se povlače. Strah od ozbiljne veze postao je jedan od najčešćih problema savremenih odnosa.
Jedan od glavnih razloga je strah od povređivanja. Ljudi koji su već prošli kroz razočaranja, raskide i emotivne gubitke često biraju distancu kao način zaštite. Umesto da rizikuju još jednu povredu, odlučuju se za površne odnose koji ne traže previše emocija.
Veliku ulogu ima i kultura brzih izbora. Društvene mreže i aplikacije za upoznavanje stvaraju utisak da uvek postoji neko bolji. Kada su opcije naizgled beskrajne, ljudi teže donose odluku da se vežu, jer se plaše da će propustiti nešto ili nekoga.
Strah od gubitka slobode takođe je čest razlog. Ozbiljna veza se često doživljava kao odricanje – manje vremena za sebe, manje spontanosti, više odgovornosti. Umesto da se vidi kao partnerstvo i podrška, veza se pogrešno doživljava kao ograničenje.
Foto: Unsplash.com
Tu je i emotivna nespremnost. Mnogi ljudi nisu naučili kako da otvoreno komuniciraju svoje potrebe i osećanja. Bliskost zahteva ranjivost, a ranjivost podrazumeva hrabrost. Za neke je lakše ostati na distanci nego pokazati pravo lice.
Strah od ozbiljne veze često nema veze sa drugom osobom, već sa unutrašnjim nesigurnostima. Kada neko nije siguran u sebe, teško mu je da veruje da zaslužuje stabilnu i zdravu ljubav.
Ipak, prava veza ne bi trebalo da bude izvor straha. Ona bi trebalo da bude prostor sigurnosti, razumevanja i rasta. Možda je najveći izazov današnjice naučiti da se ponovo usudimo – da verujemo, da se otvorimo i da prihvatimo da prava bliskost uvek nosi rizik, ali i najveću nagradu.
Autor: S.Paunović
