To, grubo rečeno znači da kada stranci ili neko kome nisu u potpunosti posvećene ženu posmatra kao seksualni objekat ili procenjuje njenu seksualnost, to dovodi do povećanog stresa o izgledu i anksioznosti kod lepšeg pola. Ali kada partner sa kim su dugo u vezi i kome veruju (na primer muž ili dugogodišnji dečko) iskažu svoje zadovoljstvo, žena se oseća zadovoljnom i srećnom.

Ovo sve vodi zaključku: Žene ne vole pozive na seks i seksualne veze bez obaveze. Ali ono što žele je seks sa partnerima kojima veruju i to ih čini srećnim.

Međutim, nije da žene ne mogu da uživaju u neobaveznom seksu. U smislu evolucije, žene su oduvek tražile partnere sa kojima mogu stvoriti zajednicu i dugoročnu vezu, jer ona vodi stvaranju porodice i odgajanju dece. Zato i ne čudi što traže potvrdu svoje seksualnosti od partnera kojima veruju, jer upravo sa njima mogu ostvariti svoj cilj i reprodukovati se.

Najnovija studija je koristila neke podatke prethodnih istraživanja. U prvoj je učestvovalo 113 nedavno venčanih parova, i muškarci su ocenjivali seksualnost, telo i neke nefizičke osobine svojih supruga, kao i sveukupni bračni život. Supruge su davale odgovore na pitanja o tome kako doživljavaju svog partnera i svoj život u braku. Stručnjaci su došli do zaključka da su žene manje zadovoljne svojim brakom kada svoje muževe vide kao manje posvećene ocenjivanju njihove seksualnosti, dok su žene onih muževa koji su ih cenili u seksu i bili posvećeni ocenjivanju bile srećnije.

Druga studija je obuhvatala 108 parova koji su odgovarali na pitanja o učestalosti seksualnih odnosa, viđenju partnerove posvećenosti i bračnoj sreći. Ovo je bilo zasnovano na teoriji da ocenjivanje seksualnosti vodi češćim odnosima i učestaliji seks je poželjan u kontekstu duge veze, ali neprihvatljiv u neobaveznim vezama.

Na kraju se dolazi do zaključka da žene ne vole direktno da budu posmatrane kao seksualni objekat, ali takođe ne vole i kada neko ne ceni njihovu seksualnost. Sve zavisi od toga ko ih posmatra i procenjuje.