I dalje se smatra u našem društvu da je stabilan dečak, kasnije muškarac, onaj koji emocije ne pokazuje ili ih guši, a to je pogrešno. Jer i dečaci plaču i ne treba im to uskratiti.
Iako smo uveliko zakoračili u 21. vek, važi još uvek ukorenjeno verovanje da sinove treba vaspitavati strogo. I dalje na ulici ili u parkiću možemo da čujemo rečenice poput: „Ponašaj se kao muško“, „Dečaci ne plaču“, „Suze su samo za slabiće“… Ipak, s druge strane, psiholozi ukazuju na to da takvi stavovi nisu dobri jer decu treba učiti da pokazuju emocije. One pomažu da se povežemo sa drugima.
– Kad kažemo strogo vaspitanje, zavisi šta pod tim podrazumevamo. Ukoliko pod tim terminom smatramo kažnjavanje, mnoga istraživanja pokazala su da kazna nije dobar alat u učenju deteta važnim stvarima. Ona dovodi do toga da dete uči da se inati, sveti i radi zabranjene stvari kada niko ne gleda – otkriva Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.
Bez obzira na pol deteta, roditelj u isto vreme treba da bude dosledan, ali i blag i saosećajan. Drugim rečima, i kada nešto zabrani detetu, treba da bude uz njega dok ono negoduje, i da mu pruža podršku.
Statistika pokazuje da se ženama češće dijagnostifikuju psihološka oboljenja, ali da se, na primer, depresija kod muškaraca otkriva tek u kasnijim fazama.
– Veruje se da je to zato što su dečaci učeni da je izražavanje emocija slabost i da treba da budu jaki. Zbog toga, kad se dogode i mali emocionalni problemi, muškarci ih često potiskuju umesto da ih prihvate i suoče se sa njima. A kad se emocije potiskuju, onda može doći do ozbiljnijih psiholoških poremećaja – kaže Milosavljevićeva.
Foto: Unsplash.com
Naravno, važno je da težimo tome da budemo emocionalno stabilni i jaki, ali se termin emocionalne stabilnosti i jačine prilikom vaspitavanja dečaka pogrešno vezuje za neemocionalnost. Tačnije, misli se da je stabilan muškarac onaj koji ne pokazuje ili guši emocije.
Emocionalna stabilnost je veština koja se uči kako da se prepoznaju emocije u trenutku kada se dešavaju, da se imenuju i regulišu. Sve dok dečak ne prepoznaje i ne ume da imenuje svoja osećanja, on i ne može da ih pravilno reguliše. Samo može da ih potisne, što je loše
Zato i dečake treba pustiti da plaču jer je to jedan od načina na koji se oslobađamo teških emocija. Muškarac jeste emocionalno stabilan onda kada je u dodiru sa svojim emocijama, kada ume da ih prepozna i imenuje i da ih reguliše. Teška emocija, kao što je tuga, može da se oslobodi kroz plač, koji ojačava osobu da nastavi dalje da se suočava sa životnim problemima.
U našem društvu često se ističe i to da je lakše vaspitavati devojčice nego dečake – da li je to mit ili istina?
– Bilo da ima ćerku ili sina, roditelj neće na osnovu toga doživeti težinu vaspitanja. To mnogo više zavisi od toga koliko se temperamenti deteta i roditelja poklapaju, to jest ne poklapaju. Logično je da će, kada se temperamenti manje poklapaju, roditelju biti teže da razume detetovo ponašanje, što ne znači da roditelj neće biti uspešan u vaspitanju– ističe psiholog.
