Kada ulazimo u veze, obično to činimo iz zaljubljenosti, ne razmišljamo možemo li s partnerom dugoročno da funkcionišemo.

Često se dešava da u vezi menjamo stare navike, odlažemo ili proređujemo viđanje s prijateljima, odustajemo od nekog hobija, ali to može da ode u krajnost, pa da sve što činimo uključuje partnera. Prijatelji su samo zajednički, interesovanja ista, krug se sužava i prirodno p očinjemo da se preterano vezujemo, čak i da postajemo zavisni od partnera i veze.

Ne možemo da zamislimo sebe bez partnera. Život nema smisla bez partnera. Sve se to dešava spontano. Obično i nismo svesni koliko je promena drastična. Nismo ni objektivni ni razumni. Komentare tumačimo kao neprijateljske (ljubomorni su na moju sreću, zato to kažu), ne čujemo i ne razumemo dobronamerne savete.

Pod ovakvim pritiskom veza ne može da funkcioniše na duge staze. Čak i kad neko želi ljubav za ceo život, ne znači da treba da zanemari, izbriše svoj identitet i sve podredi opstanku veze.

Žene se u našem patrijarhalnom društvu češće odriču sebe da bi održale vezu, brak, porodicu. Odriču se karijera, obrazovanja, prijateljstava, talenata, interesovanja i na kraju se njihov život svodi na opasnu igru „on ili ništa“. I šta se događa kad on želi da izađe iz takve veze? Ponovo igra na sve ili ništa.

Partner koji se više odricao, učiniće sve da vezu sačuva. Ćutaće, trpeće, gaziće sebe još više. Jer misli, ako me ostavi, za mene nema opstanka, nema života. Stvari dodatno komplikuju razmišljanja tipa, šta će ljudi da kažu? Ostavljena osoba zna da će se osećati bezvredno, jer svoju vrednost poistovećuje s opstankom veze.

Ne morate da budete drugačiji niti da se odričete bilo čega, da korigujete ponašanje ili promenite izgled. Takvi kakvi ste, savršeni ste i sigurno ima mnogo osoba koje bi vas bez premišljanja, oberučke.

Autor: Pink.rs