Bila sma u braku 12 godina, a onda je on odlučio da je vreme da se razvedemo. Iako sam u prvi mah bila iznenađena, kada sam razmislila o našem braku shvatila sam da sam ja odavno ubila ljubav.

Muž nije imao kuda, nego da je sahrani.

Evo šta sam radila:

1. Nisam mu pokazivala da ga cenim, da sam mu zahvalna

Jer, mislila sam da to nije potrebno - da on to već sve zna. U vezi smo bili 6 godina, a onda smo u braku proveli 12 godina. Smatrala sam da nije potrebno da mu laskam... 

2. Nisam ga prihvatila onakvim kakav je on zaista... 

Htela sam da bude junak romantičnog filma koji se odvijao u mojoj glavi. Insistirala sam da me vodi u duge šetnje, iako on nije bio taj tip.  Terala sam satima da me sluša dok mu prepričavam svaki delić mog dana, iako je očigledno hteo da čita ili jednostavno gleda u telefon....

3. Seks je postao rutina..

...meni. On se trudio, a ja sam nekako došla do tog stepena gde sam samo ispunjavala svoju bračnu dužnost.

4. Mislila sam da on mora da mi se nađe uvek i u svemu!

Imam problem - zovem supruga. Treba da se nešto popravi, pospremi, kupi - zovem supruga. To je bilo tako lako i jednostavno, da nisam ni primetila da ga zovem i zbog gluposti koje sama mogu da rešim.

5. Prestala sam da ga gledam kako muškarca. 

Jednostavno sam bila toliko dugo sa njim da nisam ni primećivala ako bi se ugojio, smršao i td. Zbog toga se on osećao nevidljivim pored mene. 

6. Očekivala sam da stalno bude sa mnom - osim kada je na poslu. 

Mislila sam: muž mi je, s kim drugim će biti nego sa mnom. Kada bi išao na utakmice, išla sam sa njim. Nije imao svoje vreme - samo naše.

7. Znala sam šifre od njegovog mejla, fejsbuka, instagrama, telefona... 

Kada mu zvoni telefon, ja se javljam. Kada mu stigne poruka - ja odgovara. Jednostavno nisam videla ništa loše u tome.

8. Kada bi nešto zaškripalo u braku - njega sam krivila. 

Govorila sam mu: "Moraš malo da se potrudiš!" Sebe nikad nisam proispitivala.

 9. Imam takvu narav da sve pretvaram u dramu. 

Znala sam da on to mrzi, ali mislila sam da mene voli više. Ipak, došao je do stepena kada više nije mogao to da toleriše. Često je govorio: "Kao da živim u pozorištu! Od svega napraviš dramu!"

10. Ljutila sam se "kako to da on ne zna šta ja mislim. Pa, zajedno smo tako dugo, on bi trebalo da zna sve o meni, svaku moju promenu raspoloženja..." 

Negde uz put, pomislila sam da on može da mi čita misli, da više ne treba sve da mu iskreno i otvoreno govorim. A onda je on jednog dana odlučio da ode. Prvo sam bila šokirana i sve ovo, gore navedeno, je izašlo na videlo. Napravila sam mu strašnu dramu, a onda sam posesivno odlučila da on ne može da me ostavi.

Pošto je bio istrajan u svojoj odluci, razveli smo se. Tek godinama kasnije sam shvatila u čemu sam grešila. Zaključila sam da sam verovatno nesvesno ubila njegovu ljubav prema meni, jer sam ga prestala voleti kao muškarca i muža. Nisam se setila da malo zavirim u svoju dušu. Čekala sam, kao i uvek, da on reši probelm.