Moja supruga i ja poznajemo se od 2002. godine. Od 2003. godine počeli smo da živimo zajedno, a odmah zatim smo se i venčali, što znači da smo oko 17 godina u braku. Tokom tog perioda nije bilo sunca svakog dana, ali nije bilo ni oblačno baš svakog dana. Punih sedamnaest godina smo se svađali, mirili, rastajali i ponovo sastajali.

Evo koje sam zaključke o braku doneo tokom ovih godina:

1. Samo ljubav nije dovoljna.

Verovatno sada svi kažu kako to da su ljubav zamenili dosadnom "izgradnjom odnosa", ali ne shvatate jednu stvar: ljubav je krhka stvar, lako je pokvariti nespretnim pokretom ili akcijom. Ljudi su nesavršeni, ljubav ne može nadoknaditi ovu nesavršenost. Ali razumevanje da je ljubav takva, može dosta popraviti stvari.

2. Odnos je vatra.

Da bi vatra gorela potrebna su vam drva. Dobro, suvo ogrevno drvo. Možete ga kupiti ili sami nabaviti, ali u svakom slučaju morate da se pomučite. Međutim, verovatno ćete brzo da se umorite i biće vam teško da se suzdržite, na primer, kada se partner jako naljuti na vas da mu na prvu sve ne stuštite na glavu. E, dragi moji i to je ogrev. To strpljenje koje morate da imatete. Zahvaljujući tome vaša vatra će da gori ravnomerno i postojno.

3. Zadatak supružnika je da olakšaju život jedno drugom.

Zajedničkim snagama je sve lakše. Ako oboje pokušavate zajedno da olakšate jedno drugom život, sve je mnogo lepše.Glavna stvar je da svaki dan mislite: "Kako da sebi/njemu olakšam život."

4. Razvod je laka, ali obmanjujuća odluka.

Lako ga je oterati, zalupiti vrata i gotovo. Ali to nije rešenje. Ako ne govorimo o nasilju, razvod nije rešenje, to je samo odbacivanje partnera. Mnogo je pametnije priznati problem i raditi na njegovom rešenju.

5. Svi smo u istom sosu. 

Ponašanje moje žene zavisi od toga šta ja radim. Moje ponašanje zavisi od nje. Stoga moramo biti oprezni šta govorimo, a pogotovo šta radimo.