Jedan od autora, doktor Nis Brik, sa Univerziteta Arhus iz Danske, pojasnio je da kad god kod doktora dođe pacijent sa odloženim ili ranim početkom puberteta, doktor ga ispituje za porodičnu istoriju.

- Znali smo da postoji odnos između pubertetskog doba majke i sina, ali sada naši podaci iz studije to i potvrđuju - rekao je doktor Brik.

Godine kada devojčice i dečaci ulaze u pubertet se postepeno smanjuju širom sveta.

U Velikoj Britaniji, doba kada deca ulaze u pubertet se pomera unazad za jedan mesec na svakih 10 godina. Prosečno doba za ulazak u pubertet sada je 11 godina za devojčice i 12 godina za dečake.

Stručnjaci su dodali da je došlo do poboljšanja opšteg zdravlja i ishrane u industrijalizovanom svetu, ali studije su takođe pokazale vezu između gojaznosti i ranog početka puberteta.

U 2015. godini, studija je pokazala da rani ili kasni početak pubertet ima veze sa povećanim rizikom od dijabetesa, gojaznosti, rane menopauze i kardiovaskularnih bolesti.

Smatra se da je devojčica rano ušla u pubertet, ako je imala od osam do 11 godina, dok je kasni pubertet između 15. i 19. godine. Kod dečaka, normalan pubertet počinje između devete i 14. godine.

Američka studija u januaru je otkrila da je rani pubertet kod devojčica takođe povezan sa povećanom verovatnoćom za razvijanje mentalnih zdravstvenih problema tokom adolescencije i u odraslom dobu.

- I genetski faktori i faktori zaštite životne sredine nedvosmisleno utiču na vreme kada se ulazi u pubertet - rekla je doktorka Kristin Volfart-Veje, istraživačica na Univerzitetu u Kopenhagenu i autorka jedne studije koja se bavi pubertetom i vremenom.

NASLEĐE

Dečaci i devojčice nasleđuju sklonost ka ulasku u pubertet u određenom dobu - od svojih majki i očeva. Ali, rani pubertet, početak rasta grudi i stidnih dlaka kod devojčica manje zavise od genetskih faktora, a više od zaštite životne sredine, naveli su stručnjaci.