Svi mi ličimo na nekoga, ali je jako teško odgonetnuti šta smo to "pokupli" sa jedne, a šta sa druge strane.
Da li ste znali da se izrazito upečatljive crte kao što je veliki nos, prenose sa jedne generacije na drugu? Isto je i sa velikim ušima, koje se u najvećem broju slučajeva nasleđuju od oca, dok se veliki nožni palac nasleđuje od majke. Devojčice češće liče na očeve, a sinovi na majke, i to je naučno dokazano. Dečaci od majke nasleđuju samo jedan X hromozom, bogat "naslednim materijalom" koji određuje fizički izgled, dok je očev X hromozom siromašan takvim genima.
Kod devojčica je situacija potpuno obrnuta. One dobijaju po jedan X hromozom od oba roditelja, a on je uvom slučaju bogat genima za određivanje fizičkog izgleda, koji im omogućava podjednake šanse da liče i na oca i na majku.
Boja očiju zavisi od kombinacije gena. Međutim, tu postoji jedna zakonitost po kojoj je nemoguće da roditelji sa izrazito tamnim očima dobiju plavooko dete.
Za razliku od njih, osobe sa smeđom kosom i očima mogu da dobiju potomka sa plavim očima, mada su češći drugačiji primeri. Ljudi svetle kose i očiju najčešće imaju plavooke ili zelenooke naslednike.
Boja kose zavisi od genetske kombinatorike, pa tako, ukoliko su oba roditelja svetlokosa i dete će naslediti svetlu nijansu. Ako jedan roditelj ima tamnu, a drugi svetlu kosu, dete će biti tamnokoso ili će dobiti "srednju" nijansu. A, ako jedan od roditelja ima kovrdžavu kosu, velika je verovatnoća da i dete ima takvu kosu.
Od roditelja nasleđujemo i ove stvari:
Ekstrovertnost
Neke osobine stičemo s godinama, a neke su već zapisane u našoj DNK. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 su povezani sa ekstrovertnošću. Stoga, možda razlog što ste toliko društveni leži u vašim precima, a ne u činjenici da su vas roditelji upisivali na sve moguće vanškolske aktivnosti. Osim toga, postoji i genetska veza između ekstrovertnosti, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.
Smisao za humor
Neki ljudi veruju da je smisao za humor naučena osobina koja zavisi od okoline u kojoj osoba odrasta. Ali, tokom studije je otkriveno da ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Rezultati studije su potvrđeni i kada su u obzir uzete godine, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.
Podložnost stresu
Neki ljudi su podložniji stresu, a ova osobina se prenosi sa roditelja na decu. Stručnjaci tvrde da ako je majka bila izložena stresu u trudnoći, njeno dete će biti podložnije stresu u životu. Štaviše, ako su roditelji bili pod stresom dugo pre nego što su dobili dete, postoji rizik da je hronični stres oštetio hromozome.
Muzikalnost
Geni igraju veću ulogu od vežbanja, kada je u pitanju muzički talenat, naročito prepoznavanje tona i ritma. Studija na identičnim blizancima je pokazala da su ljudi koji su vežbali manje imali bolje rezultate od onih koji su vežbali više. Jedan od blizanaca je vežbao više od brata, ali nije mogao da nadmaši njegove muzičke sposobnosti. Naučnici objašnjavaju da neki aspekti talenta za muziku leže isključivo u našim genima i nemoguće ih je naučiti.