Savlada li vas nekad umor usled preopterećenosti dnevnim aktivnostima i rasporedom koji ne dozvoljava previše vremena za sebe? Da li se osećate letargično, bezvoljno, tužno i usamljeno? Ako je vaš odgovor pozitivan, pažljivo čitajte tekst koji sledi. Vreme je da usporite tempo i posvetite se sebi!

Pojam depresije u 21. veku poprimio je, čini se, široke razmere. Depresija nam je danas izgovor za sve nedaće koje nas zadese. Nije ni čudo, ako uzmemo u obzir evolutivni proces koji traje i koji je svakim danim sve intenzivniji. Ne delimo iste, pa ni slične, rasporede dnevnih aktivnosti i obaveza sa našim precima koji su živeli pre pedeset ili sto godina. 24 časa je malo za sve ono što bismo želeli da postignemo. Pored borbe za obezbeđivanje egzistencije, želje za ličnim i profesionalnim usavršavanjem, težimo da što više kvalitetnog vremena provodimo sa porodicom i prijateljima. Često, usled nedovoljno vremena, nekih uslova na koje ne možemo uticati, kao i preteranog broja zadataka koje treba ispuniti tokom dana, dolazi do neostvarenja naših želja i ambicija. Takvo osećanje neuspeha se taloži u duši i vodi ka opštem osećanju nezadovoljstva, melanholije i bezvoljnosti.

Šta se dešava sa našim telom kada duša zaboli?

Depresija nije samo osećaj tuge koji smo umislili, već posledica stvarne biohemijske neravnoteže u mozgu i smanjenje lučenja hormona serotonina i dopamina zaslužnih za raspoloženje, energiju, snagu volje, apetit i zdrav san. Kada dođe do narušavanja tog prirodnog balansa, potrebno je negovati dušu spolja, ali i iznutra! Prihvatanjem ovih nekoliko saveta koji slede popravićete kvalitet svoje svakodnevice i uveče ćete zadovoljniji odlaziti na spavanje.

Umetnošću protiv depresije

Da li ste čuli za muzikoterapiju i biblioterapiju? Otvorite širom oči i načuljite uši jer vam upravo zvuci omiljene muzike i poglavlja najdraže knjige mogu popraviti raspoloženje.

Muzikoterapija svoje korene vuče iz prve polovine 20. veka kada je nastala kao odgovor na posttraumatski stres koji je zadesio vojnike nakon završetka Drugog svetskog rata. Slušanje i stvaranje, kao i razgovor o muzici podstiče lučenje dopamina (hormona koji je odgovoran za zaljubljivanje), izaziva snažne psihofizičke reakcije, stimuliše čula i uspostavlja normalnu srčanu frekvenciju. Usled dejstva dopamina osećamo se euforično, energično i privlačno. Dakle, pojačajte muziku i zapevajte! Pevušite u automobilu na putu za posao, dok sređujete kuću ili obavljate neke druge obaveze.

Biblioterapija ili lečenje knjigom takođe ima značajan udeo u pospešivanju opšteg raspoloženja, kako pokazuju rezultati istraživanja na jednom američkom univerzitetu. Savremeni psihijatri posebnupažnju poklanjanju ovoj metodi pomoći pri smanjivanju depresivnog raspoloženja. Zato, knjigu u ruke i prepustite se doživljajima omiljenih likova.

Pomoć iz prirode

Kod depresivnih ljudi kliničkim ispitivanjima ustanovljen je nedostatak koncentracije S-adenozil metionina u likvoru (tečnosti koja se nalazi u mozgu i kičmenoj moždini). SAM-e je fiziološki esencijalan sastojak svake žive ćelije koji učestvuje u nekoliko izuzetno važnih metaboličkih procesa i stimuliše više od 35 hemijskih reakcija. Jedan od glavnih metaboličkih procesa jeste upravo učestvovanje u procesu sinteze serotonina i dopamina koji su tzv. hormoni sreće.

SAMe pomaže u oslobađanju prirodnog serotonina koji pomaže u borbi protiv depresije, bez sintetičkih lekova koji izazivaju veštačko raspoloženje. Lekari i farmaceuti preporučuju prirodni antidepresiv Tensilen koji se već nekoliko decenija koristi veoma uspešno širom Evrope. On nije lek koji će zamaskirati osećanje bezvoljnosti, lošeg raspoloženja i anksioznosti, već izvor prirodnog serotonina, koji će podstaći lučenje SAM-e u vašem organizmu i doprineti pozitivnom uticaju na depresivno ponašanje.

Družite se!

Potpuno je u redu da se usled čitavog stresa koji nas okružuje izolujete, i provedete vreme sa samim sobom. Ali ne zaboravite prijatelje i porodicu koji vas vole i žele da znaju kako se osećate, i kroz kakav period prolazite. Ponekad je lakše kad svoje brige i nedoumice podelimo sa nekim, i kad napuste okvire našeg uma. Organizujte druženje sa dragim osobama jednom nedeljno, neka to budu dva ili tri sata kvalitetnog razgovora, razmena novosti, šala i uspomena. Sigurno će vam prijati!

Putujte!

Ako vam finansijski, vremenski ili poslovni razlozi ne dozvoljavaju višednevno udaljavanje iz mesta u kojem živite, promenite tapete barem na kratko. Neka to bude vikend ili jedno posle podne. Idite do najbliže planine, reke, parka. Obiđite neke kulturne znamenitosti, naučite nešto novo, upoznajte ljude, razmenite priče, probajte nove ukuse. Vratićete se u svoju svakodnevicu opušteniji, duševno nahranjeni, euforični zbog novog iskustva, a otvoriće vam se apetiti i za nove avanture! Udovoljite sebi, razmazite se barem jednom u desetak dana, osećaćete se zadovoljnije, ispunjenije i ornije za nove radne zadatke.

Autor: Pink.rs