Hašimotov tireoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde koje zahteva redovno praćenje, ali i pažnju prema svakodnevnim navikama. Genetika ima važnu ulogu, međutim, pojedini spoljašnji faktori, preteran unos joda, određeni nutritivni nedostaci i hronični stres mogu uticati na razvoj i tok bolesti. Evo na šta bi trebalo obratiti pažnju.
Hašimoto nastaje kada imunski sistem greškom prepoznaje tkivo štitaste žlezde kao metu i počinje da ga napada. Posledica može biti postepeno oštećenje žlezde i smanjena proizvodnja hormona, zbog čega se javljaju umor, pospanost, osećaj hladnoće, dobijanje na težini i problemi sa koncentracijom. Iako tačan uzrok bolesti još nije u potpunosti razjašnjen, poznato je da se u njenom nastanku prepliću nasledna predispozicija i faktori iz životne sredine. Važno je razumeti da ne postoji jedan univerzalni okidač koji kod svih ljudi izaziva pogoršanje.
Jedna od stvari na koju stručnjaci posebno upozoravaju jeste preteran unos joda. Iako je ovaj mineral neophodan za proizvodnju hormona štitaste žlezde, njegove velike količine mogu predstavljati problem osobama sa autoimunim oboljenjima štitaste žlezde. Posebno treba biti oprezan sa suplementima joda, preparatima na bazi algi i morskim algama koje mogu sadržati veoma visoke koncentracije ovog minerala. To ne znači da treba potpuno izbaciti jod iz ishrane, već da ga ne treba dodatno uzimati bez saveta lekara.
Stres je još jedan faktor koji zaslužuje pažnju. Dugotrajna psihička napetost, nedostatak sna i iscrpljenost mogu uticati na regulaciju imunskog sistema i opšte stanje organizma. Istraživanja ukazuju na moguću povezanost psihološkog stresa i autoimunih bolesti štitaste žlezde, ali to ne znači da stres samostalno izaziva Hašimoto. Zato su kvalitetan san, redovno kretanje, odmor i tehnike opuštanja važan deo brige o zdravlju, posebno kod osoba koje već imaju dijagnozu.
Nije zanemarljivo ni stanje uhranjenosti organizma. Nedostatak selena, vitamina D, gvožđa i vitamina B12 može biti važan kod pojedinih osoba sa Hašimotom, zbog čega ima smisla proveriti njihove vrednosti kada za to postoji medicinski razlog. Selen učestvuje u radu štitaste žlezde i zaštiti ćelija od oksidativnog oštećenja, ali uzimanje velikih doza suplemenata nije bez rizika. Slično važi i za gluten: njegovo izbacivanje nije obavezno za sve osobe sa Hašimotom, ali je posebno važno ispitati mogućnost celijakije, koja se češće javlja uz autoimune bolesti štitaste žlezde.
Foto: Unsplash.com
Najvažnije je ne tražiti čudesnu dijetu ili jedan preparat koji će rešiti problem. Uravnotežena ishrana, manje industrijski prerađenih namirnica, dovoljno sna, fizička aktivnost i izbegavanje pušenja predstavljaju razumne korake u očuvanju opšteg zdravlja. Osobe koje uzimaju terapiju levotiroksinom treba da vode računa i o njenom pravilnom uzimanju, jer kafa, kalcijum i gvožđe mogu ometati apsorpciju leka. Redovne kontrole TSH i FT4, uz dogovor sa endokrinologom, ostaju osnova praćenja bolesti. Hašimoto ne mora da ograniči kvalitet života, ali zahteva informisanost, doslednost i individualan pristup.
Autor: S.Paunović
