Čokoladice, keksevi, napolitanke i drugi fabrički proizvedeni slatkiši deo su svakodnevice mnogih ljudi. Iako su praktični, ukusni i lako dostupni, njihova nutritivna vrednost često je znatno skromnija nego što sugerišu privlačna pakovanja i reklamne poruke.
Industrijski slatkiši osmišljeni su tako da budu ukusni, dugotrajni i praktični za konzumaciju. U njihovom sastavu često se nalaze velike količine dodatog šećera, rafinisanih ugljenih hidrata i različitih vrsta masti. Kombinacija ovih sastojaka daje prepoznatljiv ukus i teksturu, ali istovremeno znači da takve namirnice često pružaju mnogo energije, a relativno malo vlakana, vitamina i minerala. Zato je važno razlikovati povremeno uživanje u slatkišima od navike da oni postanu svakodnevna zamena za kvalitetniju užinu.
Posebnu pažnju privlači količina šećera koja se može naći u pojedinačnim pakovanjima. Problem je što potrošači često ne obraćaju pažnju na deklaraciju, već se vode veličinom proizvoda ili utiskom da je reč o maloj poslastici. Međutim, kada se pogleda nutritivna tabela, postaje jasno da i naizgled bezazlena čokoladica može sadržati značajnu količinu dodatog šećera. Redovno preterivanje sa ovakvim proizvodima može doprineti povećanom energetskom unosu, karijesu i većem riziku od metaboličkih problema.
Još jedna karakteristika industrijskih slatkiša jeste njihova praktičnost. Mogu se kupiti gotovo svuda, dugo ostaju sveži i ne zahtevaju nikakvu pripremu. Upravo zato često postaju prvi izbor kada smo u žurbi, na poslu ili između obaveza. Ipak, osećaj sitosti nakon takve užine može biti kratkotrajan, naročito kada proizvod sadrži mnogo šećera, a malo proteina i vlakana. Zbog toga je korisno povremeno ih zameniti voćem, jogurtom, orašastim plodovima ili domaćim poslasticama sa jednostavnijim sastavom.
Važno je znati i da dugačak spisak sastojaka ne znači automatski da je neki proizvod štetan, kao što ni oznake poput „fit“, „light“ ili „sa ukusom voća“ ne garantuju da je reč o nutritivno kvalitetnijem izboru. Najbolji način da procenimo šta kupujemo jeste da pogledamo količinu šećera, zasićenih masti, vlakana i ukupnu energetsku vrednost. Posebno treba obratiti pažnju na veličinu porcije, jer se nutritivne vrednosti na ambalaži često odnose na količinu manju od celog pakovanja.
Foto: Unsplash.com
To, naravno, ne znači da industrijske slatkiše treba potpuno izbaciti iz ishrane. Hrana nije samo pitanje nutritivnih vrednosti, već i uživanja, navika i društvenih trenutaka. Mnogo je važnije razviti svest o tome koliko često ih jedemo i u kojoj količini, nego stvarati osećaj krivice zbog svake pojedene čokoladice. Najbolji pristup je umerenost: slatkiši mogu ostati deo jelovnika, ali ne bi trebalo da zauzmu mesto namirnica koje organizmu svakodnevno obezbeđuju potrebne hranljive materije.
Autor: S.Paunović
