Svaka porodica ima tu fioku. Ili kutiju ispod kreveta. U njoj su igračke koje su bile hit tri dana, a onda su nestale iz upotrebe zauvek.
Problem obično nije u detetu niti u tome što je igračka loša. Problem je u tome što je birana po pogrešnim kriterijumima.
Četiri pitanja koja rešavaju izbor
Koliko traje? Igračka vezana za jedan crtani film traje koliko i taj crtani film. Igračka bez priče — slagalica, konstruktor, tabla sa aktivnostima — traje koliko i dete.
Ko radi posao? Ako igračka svetli, svira i priča, ona se igra a dete gleda. Ako je tiha, dete mora da smisli šta će s njom. Prve zabave brzo, druge zaokupljaju dugo.
Ima li više od jednog načina upotrebe? Konstruktor se svaki put sklopi drugačije. Igračka sa jednim ispravnim rešenjem se iscrpi čim se to rešenje nađe.
Igra li se sa nekim? Pokloni koji uključe brata, sestru ili roditelja najčešće izađu iz kutije i drugi put. Domine, loto i igre memorije rade upravo to.
Pravilo o težini koje malo ko poštuje
Najčešća greška nije jeftina igračka, nego preteška igračka. Roditelj kupi nešto „da dete raste uz to", dete pokuša jednom, ne uspe, i više je ne pogleda.
Igračka treba da bude taman toliko teška da dete uspe iz drugog ili trećeg pokušaja. Prelaka dosadi za dva dana, preteška se odbaci odmah. Ako niste sigurni, uzmite lakšu — dete će samo tražiti težu, a obrnuto se ne dešava.
Zašto je poreklo važnije nego što izgleda
Kod igračaka za najmlađe postoji jedno pitanje na koje se odgovor ne vidi golim okom: čime je obojena.
Boje i lakovi za dečije igračke moraju biti na vodenoj bazi i bez teških metala, jer igračka u tom uzrastu redovno završi u ustima. Na pakovanju to po pravilu ne piše, a kod jeftinog uvoza sa marketplace platformi često nema ni koga da pitate.
Tu male domaće radionice imaju prednost koja nije patriotska nego praktična. Kad kupujete drvene igračke za decu domaće izrade, postoji neko ko zna šta je ušlo u proizvod i ko snosi odgovornost za odgovor. Ako se nešto polomi, obično dobijete zamenski deo umesto da bacate celu igračku.
Šta sa gomilom koja već postoji
Ako je soba već zatrpana, nova igračka neće pomoći — samo će se izgubiti u gomili.
Trik koji ne košta ništa: podelite postojeće igračke u tri korpe i držite samo jednu dostupnu. Na dve nedelje zamenite. Dete staru igračku dočeka kao novu, a broj stvari po podu padne za dve trećine.
Isto važi i za rođendane. Ne otvarajte svih deset paketa isti dan. Dva sad, ostalo kroz mesec dana. Niko se neće naljutiti, a pokloni će biti zapaženi umesto da se stope u jednu gomilu.
Jedna rečenica za kraj
Bolje je jedna igračka koju dete koristi godinu dana nego pet koje odbaci za mesec. Roditelji to uglavnom znaju, gosti retko, a deca to pokažu bez reči — tako što se stalno vraćaju na istu stvar.
Autor: D.B.
