Umesto bliskosti, dobijate tišinu, distancu i osećaj da kroz najteže trenutke prolazite sami. Povlačenje ne mora uvek da znači da je ljubav nestala, ali način na koji se partner vraća nakon distance može da otkrije mnogo više nego što mislite.
Postoji posebna vrsta usamljenosti koja se javlja kada imate partnera, ali u trenucima kada vam je najteže ne možete da se oslonite na njega. Kada se suočavate sa stresom, ličnom krizom ili problemima u vezi, a druga strana se povlači, ćuti ili ponaša kao da se ništa ne događa, lako je zaključiti da joj nije dovoljno stalo. Ipak, iza takvog ponašanja mogu da stoje različiti razlozi: strah od konflikta, emocionalna preplavljenost, nedostatak veštine da se pruži podrška ili navika da se neprijatne emocije rešavaju izbegavanjem.
Kada nastupi kriza, ne pokazuju svi ljubav na isti način. Dok jedna osoba traži razgovor, objašnjenje i potvrdu da odnos nije ugrožen, druga može da oseti potrebu da se udalji kako bi povratila osećaj kontrole. U psihologiji odnosa ovakav obrazac ponekad se opisuje kao dinamika približavanja i povlačenja. Što jedna osoba više insistira na razgovoru, druga se više zatvara, a što se ona više udaljava, prva oseća veću nesigurnost. Problem nije samo u različitim potrebama, već u tome što se obe strane sve teže osećaju sigurno u istom odnosu.
Ipak, važno je razlikovati potrebu za predahom od emocionalnog napuštanja. Partner koji kaže da mu je potrebno nekoliko sati da razmisli, ali se potom vrati razgovoru, pokazuje drugačiji obrazac od osobe koja danima ignoriše problem, odbija komunikaciju ili se pojavljuje tek kada kriza prođe. Prostor može da bude zdrav, ali neizvesnost koja drugu osobu ostavlja da sama nosi teret odnosa vremenom nagriza poverenje. Nije neophodno da partner u svakom trenutku zna šta da kaže, ali jeste važno da pokaže spremnost da bude prisutan.
Kako reagovati? Umesto optužbi poput „Nikada nisi tu kada mi trebaš“, pokušajte da precizno opišete šta se događa i kako to utiče na vas: „Kada se povučeš baš onda kada imamo problem, osećam da sam sama u ovom odnosu. Ne očekujem da odmah imaš rešenje, ali mi je potrebno da razgovaramo i da znam da ćemo se vratiti ovoj temi.“ Ovakav pristup ne garantuje da će se partner otvoriti, ali smanjuje prostor za raspravu o tome ko je kriv i usmerava pažnju na ono što zaista treba promeniti. Jednako je važno da saslušate šta povlačenje znači drugoj strani, bez automatskog opravdavanja ponašanja koje vas povređuje.
Foto: Pexels.com
Odnos može da se popravi ako obe osobe prepoznaju svoj deo obrasca i počnu da postupaju drugačije. To može da znači dogovor da se tokom svađe napravi pauza, ali i da se razgovor nastavi u konkretno vreme, kao i da se otvoreno kaže kakva je podrška potrebna kada nastupi lična kriza. Ako se isti problem stalno vraća, a svaki pokušaj razgovora završava ćutanjem, kažnjavanjem ili prebacivanjem krivice, partnersko savetovanje može da pomogne da se prekine taj krug. Međutim, promenu ne može da iznese samo jedna osoba: razumevanje razloga zbog kojih se partner povlači nije isto što i prihvatanje da ćete uvek biti sami kada vam je teško.
Najvažnije pitanje nije zašto se partner ponekad udalji, već šta se događa nakon toga. Da li ume da se vrati, sasluša vas, preuzme odgovornost i zajedno sa vama traži rešenje? Ili se svaki put ponaša kao da je problem nestao čim je prestao da razgovara o njemu? Nijedna veza ne zahteva savršenu emocionalnu dostupnost u svakom trenutku, ali zdrava bliskost podrazumeva spremnost da se ponovo uspostavi kontakt. Ljubav se ne dokazuje time što nikada ne tražimo prostor, već time što drugu osobu ne ostavljamo bez odgovora onda kada je zajedništvo najpotrebnije.
Autor: S.Paunović
