Anksiozni stil vezivanja može da pretvori i najmanju promenu u partnerovom ponašanju u razlog za zabrinutost. Iza stalne potrebe za potvrdom ljubavi često se krije dubok strah od odbacivanja, a evo kako da prepoznate ovaj obrazac i naučite da gradite sigurnije odnose.
Osoba sa anksioznim stilom vezivanja može iskreno da voli partnera, a da istovremeno stalno strahuje da će ga izgubiti. Kada poruka ostane bez odgovora, počinje da razmišlja da li je nešto pogrešno uradila, da li su se osećanja promenila ili postoji neko drugi. Čak i kada je veza stabilna, neizvesnost može da izazove snažnu uznemirenost. Ovakav obrazac ne znači da je osoba slaba ili previše zahtevna, već da joj je emocionalna sigurnost često teško dostupna bez spoljašnje potvrde.
Jedan od najčešćih znakova jeste potreba za čestim uveravanjem da je ljubav i dalje prisutna. Osoba može da pita partnera da li je sve u redu, da analizira ton njegovih poruka ili da primećuje svaku promenu u ponašanju. Kada dobije potvrdu, oseti olakšanje, ali ono ponekad kratko traje i ubrzo se javlja nova sumnja. Tako nastaje začarani krug u kojem umesto da sigurnost postane stabilan osećaj, ona zavisi od neprekidnog dokazivanja ljubavi.
Anksiozni stil vezivanja može da utiče i na ponašanje tokom svađa. Neko će insistirati da se problem odmah reši, slati brojne poruke ili teško podnositi partnerovu potrebu da se privremeno udalji i smiri. Druga osoba može takvo ponašanje doživeti kao pritisak, pa se dodatno povući, što kod anksioznog partnera pojačava strah. Ipak, važno je razumeti da ovaj obrazac nije opravdanje za kontrolisanje, ljubomoru ili narušavanje tuđih granica. Potreba za bliskošću jeste legitimna, ali je važno naučiti da se izrazi na način koji poštuje oba partnera.
Koreni anksioznog vezivanja mogu biti povezani sa ranim iskustvima u kojima pažnja i emocionalna dostupnost nisu uvek bili dosledni, ali na njegov razvoj utiču i kasniji odnosi i životne okolnosti. Neki ljudi su tokom odrastanja naučili da moraju da se trude kako bi zadržali nečiju naklonost, dok su drugi kroz prethodne veze iskusili izdaju, iznenadni raskid ili odbacivanje. To ne znači da svaka osoba sa ovim stilom ima teško detinjstvo niti da je njena budućnost unapred određena. Reč je o obrascu koji se može menjati kada osoba počne da prepoznaje svoje okidače i razume šta se krije iza straha.
Foto: Pixabay.com
Dobra vest je da anksiozni stil vezivanja nije doživotna presuda. Prvi korak je da naučite da razlikujete činjenice od pretpostavki: partner koji nije odmah odgovorio na poruku ne znači automatski da vas više ne voli. Pomažu i otvorena komunikacija, razvijanje sopstvenih interesovanja, vežbanje emocionalne regulacije i izgradnja odnosa sa ljudima koji su dosledni i pouzdani. Ako strah od napuštanja ozbiljno remeti svakodnevni život ili partnerske odnose, razgovor sa psihoterapeutom može biti veoma koristan. Cilj nije da prestanete da želite ljubav i bliskost, već da prestanete da živite u stalnom strahu da ćete ih izgubiti. Jer sigurna ljubav ne zahteva da svakog dana iznova dokazujete da zaslužujete da budete voljeni.
Autor: S.Paunović
