Pacijenti oboleli od vlažne senilne degeneracije makule u Srbiji nemaju sistemski obezbeđen pristup inovativnoj terapiji o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja, jer ovaj lek za tu indikaciju nije na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), rečeno je na konferenciji „Koliko vredi vid? Od dijagnoze do savremenog lečenja“, koju je Udruženje pacijenata „Žuta mrlja“ organizovalo povodom Svetskog dana vida.
Konferencija je bila posvećena bolestima koje mogu da dovedu do ozbiljnog i nepovratnog gubitka centralnog vida, pre svega vlažnoj senilnoj degeneraciji makule i dijabetičkom makularnom edemu.
Jedna od ključnih tema bio je način finansiranja inovativnih lekova. U Srbiji danas ne postoji posebna budžetska linija namenjena ovim lekovima, već se sredstva za njih opredeljuju iz raspoloživog budžeta. Udruženje „Žuta mrlja“ ukazalo je na potrebu za sistemskim i dugoročnim rešenjem koje bi obezbedilo stabilnije i predvidljivije finansiranje, a kao jedan od mogućih modela predložilo je formiranje posebne budžetske linije za inovativne lekove. Na taj način, kako je objašnjeno, potrebe pacijenata mogle bi da se planiraju unapred, a kontinuitet terapije obezbedi tokom cele godine.
Učesnici konferencije razgovarali su i o kapacitetima zdravstvenog sistema - dostupnosti dijagnostičke opreme, broju mesta za primenu terapije i zdravstvenom kadru neophodnom za pravovremeno postavljanje dijagnoze, praćenje i lečenje pacijenata.
Konferencija je za istim stolom okupila predstavnike udruženja pacijenata, oftalmologe, predstavnike zdravstvenih institucija i stručnjake iz oblasti inovativnih lekova, koji su, osim o postojećim problemima, razgovarali i o konkretnim sistemskim rešenjima koja bi pacijentima omogućila pravovremenu dijagnozu, dostupnost savremenog lečenja i kontinuitet terapije.
- Senilna degeneracija, zajedno sa dijabetičkim makularnim edemom, predstavlja jedan od vodećih uzroka gubitka vida u svetu i kod nas. Pogađa centralni vid, koji koristimo kada čitamo, prepoznajemo lica i obavljamo svakodnevne aktivnosti, pa se upravo tu najviše ispoljavaju simptomi. Ravne linije mogu izgledati krivo, a slova izobličeno.
Nekada se u vidnom polju može pojaviti tamna ili mutna mrlja. Kada primete ove simptome, pacijenti bi trebalo odmah da se jave lekaru, odnosno oftalmologu, kako bi dobili odgovarajuću dijagnozu. Ukoliko to ne učine, mogu se suočiti sa ozbiljnim problemima, poput gubitka centralnog vida, pa čak i potpunog slepila u tom delu vidnog polja.
Kao što ste rekli, lekovi koji u potpunosti leče ovu bolest ne postoje. Bolest je neizlečiva, a posledice mogu biti gubitak centralnog vida. Ipak, postoje terapije koje uspešno usporavaju napredovanje bolesti i pomažu u očuvanju vida, odnosno kvaliteta života pacijenata - rekla je je predsednica Udruženja „Žuta mrlja“ Aleksandra Hadži Manić.
Video: privatna arhiva
Situacija je danas nesumnjivo bolja nego što je bila pre pet ili šest godina, ali i dalje postoji mnogo prostora za napredak. Kada je reč o dostupnosti inovativnih lekova, još uvek zaostajemo za zemljama iz neposrednog okruženja. Važno je da se nastavi sa ulaganjem u zdravstvo i dostupnost lekova, posebno kada govorimo o bolestima koje pogađaju vid, jer je on izuzetno važan za kvalitet života pacijenata. Moramo da se potrudimo da kao zdravstveni sistem našim osiguranicima omogućimo ono najbolje što medicina u ovom trenutku može da pruži - dodao je Bojan Trkulja iz Udruženja Inovija.
Foto: promo
Autor: D.B.
