Nije svaka fantazija želja da se ostvari — a iza ćutanja često ne stoji nedostatak poverenja, već strah od osude, odbacivanja ili promene slike koju partnerka ima o njemu.
Postoji deo muške seksualnosti o kojem se mnogo govori, a zapravo se malo zna: ono što muškarac zamišlja kada je potpuno sam sa svojim mislima. Fantazije mogu biti raznovrsne, ponekad neočekivane, pa čak i potpuno drugačije od onoga što osoba želi u stvarnom životu. I upravo tu nastaje paradoks — muškarac može imati partnerku koju voli, kojoj veruje i sa kojom ima zadovoljavajući seksualni odnos, a da joj ipak nikada ne otkrije čitav svoj unutrašnji svet.
Jedan od razloga jeste strah od toga kako će fantazija biti protumačena. Ljudi često prave grešku kada zamišljeno izjednače sa stvarnim željama: ako muškarac nešto fantazira, partnerka može zaključiti da on to nužno želi da uradi, da mu ono što već imaju nije dovoljno ili da je nezadovoljan njome. Međutim, seksualna fantazija ne funkcioniše tako jednostavno. Ona može biti prostor radoznalosti, igre, bekstva od svakodnevice ili istraživanja nečega što upravo zato što je zamišljeno ne mora imati mesto u realnom životu.
Tu je i pitanje muškog ponosa. Mnogi muškarci odrastaju sa idejom da bi trebalo da budu sigurni u sebe, seksualno samouvereni i bez dilema. Paradoksalno, upravo zbog toga neke svoje fantazije mogu doživeti kao nešto što ih čini ranjivim. Mnogo je lakše reći „sve je u redu“ nego priznati partnerki: „Postoji nešto što me uzbuđuje, ali ne znam kako ćeš reagovati ako ti to kažem.“ U tom trenutku razgovor o seksu prestaje da bude samo razgovor o seksu — postaje razgovor o prihvatanju.
Zanimljivo je i to što tajna fantazija ne mora automatski značiti problem u vezi. Čovek nije seksualno biće samo onda kada je sa partnerom. Kao što ljudi imaju privatne misli, snove i maštanja koja ne dele ni sa najbližima, tako postoji i unutrašnji seksualni prostor koji može ostati ličan. Problem nastaje tek kada ćutanje postane posledica straha, stida ili osećaja da partneru ne sme da se kaže ono što se zaista oseća. Tada ono što je moglo biti izvor bliskosti može postati izvor distance.
Foto: Unsplash.com
Možda je zato najvažnije pitanje manje „Šta on zamišlja?“ a mnogo više „Da li se pored mene oseća dovoljno sigurno da to može da kaže?“ U zdravom odnosu nijedna fantazija ne mora automatski da postane plan, niti svaka želja mora da se ispuni. Ali mogućnost da se o njoj razgovara bez podsmeha, osude i trenutnog zaključivanja može otvoriti potpuno novu vrstu intimnosti. Jer ponekad najveća bliskost između dvoje ljudi nije u tome da jedno drugom otkriju baš sve — već u tome da znaju da mogu da kažu i ono što je teško izgovoriti.
Autor: S.Paunović
