Umor, promene telesne težine, lupanje srca, nervoza ili pad energije često se pripisuju stresu i godinama — a razlog može biti mnogo jednostavniji i zahteva proveru štitne žlezde.
Kada se pomene štitna žlezda, razgovor se najčešće automatski usmerava ka ženama. Međutim, problemi sa njenim radom mogu se javiti i kod muškaraca, a činjenica da se o tome ređe govori može biti deo problema. Kod muškarca se dugotrajan umor, manjak energije, promene raspoloženja ili telesne težine neretko objašnjavaju stresom, nedostatkom sna, poslovnim obavezama ili normalnim starenjem, pa se mogućnost poremećaja rada štitne žlezde često ni ne razmatra na vreme.
Posebno je važno obratiti pažnju kada se više naizgled nepovezanih simptoma pojavi istovremeno. Usporena štitna žlezda može biti praćena umorom, osećajem hladnoće, suvom kožom, zatvorom i dobijanjem na težini, dok ubrzan rad štitne žlezde može doneti nervozu, nesanicu, pojačano znojenje, drhtanje, ubrzan rad srca i gubitak telesne težine. Nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne znači da muškarac ima oboljenje štitne žlezde, ali njihova kombinacija jeste razlog da se razgovara sa lekarom.
Postoji i jedna tema o kojoj muškarci posebno nerado govore — seksualno zdravlje. Poremećaji funkcije štitne žlezde mogu biti povezani sa promenama libida i seksualne funkcije, ali se takve tegobe često posmatraju odvojeno od ostatka organizma. Umesto da se traži mogući zajednički uzrok, problem se ponekad pripiše psihičkom pritisku, stresu ili godinama. Upravo zato otvoren razgovor sa lekarom može biti važniji nego što se na prvi pogled čini.
Zašto se onda o muškarcima i štitnoj žlezdi govori toliko manje? Jedan deo odgovora leži u stereotipu da su hormonske i endokrine bolesti prvenstveno ženska stvar, dok muškarci imaju tendenciju da zdravstvene tegobe duže ignorišu ili ih ne povezuju sa ozbiljnijim problemom. A štitna žlezda nije izolovan organ koji utiče samo na jednu funkciju — njeni hormoni učestvuju u regulaciji metabolizma i utiču na veliki broj procesa u organizmu. Zato promena njenog rada može da se „maskira“ kao čitav niz drugih problema.
Foto: Unsplash.com
Dobra vest je da se sumnja na poremećaj rada štitne žlezde najčešće može relativno jednostavno proveriti. Lekar, u zavisnosti od simptoma i pregleda, može preporučiti analize hormona štitne žlezde, a po potrebi i dodatnu dijagnostiku. Poenta nije u tome da svaki umoran muškarac odmah pomisli da ima problem sa štitnom žlezdom, već da se simptomi koji traju, pogoršavaju ili se pojavljuju u kombinaciji ne ignorišu. Briga o zdravlju nije pitanje pola — a odlazak kod lekara na vreme nije znak slabosti, već upravo suprotno.
Autor: S.Paunović
