Nije svako gledanje pornografije zavisnost, ali kada osoba više ne može da kontroliše naviku, a zbog nje trpe odnos, posao ili svakodnevni život, vreme je za pomoć.
Problematična upotreba pornografskog sadržaja najčešće nije pitanje toga koliko puta neko pogleda određeni sadržaj, već da li oseća da više nema kontrolu nad svojim ponašanjem. Osoba može pokušavati da smanji ili prekine gledanje, ali bezuspešno, nastavljajući čak i kada primećuje negativne posledice. U stručnoj literaturi se često govori o kompulsivnom seksualnom ponašanju, dok Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje poremećaj kompulsivnog seksualnog ponašanja kao poremećaj kontrole impulsa.
U partnerskoj vezi posledice mogu biti mnogo šire od samog gledanja sadržaja. Tajna, skrivanje istorije pretraživanja ili laganje o vremenu provedenom uz pornografiju mogu ozbiljno narušiti poverenje. Kod nekih parova može doći i do udaljavanja, smanjene želje za partnerskom intimnošću ili osećaja odbacivanja. Važno je, međutim, ne zaključivati automatski da pornografija kod svake osobe izaziva seksualne probleme — iskustva se razlikuju i na odnos mogu uticati brojni drugi faktori.
Posebno problematičan može biti začarani krug u kojem osoba koristi pornografski sadržaj kao način da pobegne od stresa, usamljenosti, dosade ili neprijatnih emocija. Kratkoročno dobija olakšanje, ali kasnije mogu uslediti krivica, stid i nova potreba za bekstvom. Tada partner često ne zna kako da reaguje: optuživanje i kontrolisanje telefona uglavnom ne rešavaju uzrok problema, dok iskren razgovor o tome šta se zapravo dešava može biti prvi korak ka promeni.
Dobra vest je da kompulsivno seksualno ponašanje može da se tretira. Psihoterapija je jedan od ključnih pristupa, a stručnjak može pomoći osobi da prepozna okidače, nauči kako da reguliše neprijatne emocije i razvije drugačije načine suočavanja sa stresom i impulsima. U zavisnosti od situacije, mogu se uključiti i partner ili partnerska terapija, posebno kada su poverenje i komunikacija već ozbiljno narušeni. Ako postoje depresija, anksioznost ili drugi problemi koji doprinose ponašanju, i oni zahtevaju odgovarajuću procenu i tretman.
Foto: Unsplash.com
Najvažnije je izostaviti sram kao glavni lek. Osoba koja shvati da više ne kontroliše svoje ponašanje ne mora da krije problem niti da ga rešava sama. Prvi korak može biti razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili psihijatrom koji ima iskustva sa kompulsivnim seksualnim ponašanjem, kako bi zajedno utvrdili šta pokreće takvo ponašanje i pronašli zdravije načine da se sa tim izbori. Cilj nije kažnjavanje ili moralno osuđivanje, već vraćanje kontrole nad sopstvenim ponašanjem i, kada je potrebno, obnavljanje poverenja i bliskosti u partnerskom odnosu.
Autor: S.Paunović
