Prvi meseci u vrtiću često donose i nešto što roditelji nisu očekivali – učestalije prehlade, kašalj i druge infekcije. Ne možete napraviti nevidljivi štit oko deteta, ali nekoliko jednostavnih navika može smanjiti rizik i pomoći celoj porodici da lakše prođe kroz sezonu.
Prvo pravilo je jednostavno, ali važno: ruke su jedna od najboljih linija odbrane. Dete treba da nauči da opere ruke po dolasku iz vrtića, pre jela, nakon korišćenja toaleta i posle brisanja nosa ili kašljanja. Isto važi i za roditelje, naročito nakon preuzimanja deteta, pomaganja oko nosa ili presvlačenja. Nije potrebno pretvarati kuću u sterilnu zonu – redovno pranje ruku je mnogo korisnija navika od opsesivnog dezinfikovanja svega što dete dodirne.
Druga važna stvar je vazduh i prostor u kojem boravimo. Vrtić je mesto gde veliki broj dece provodi mnogo vremena zajedno, pa je potpuno očekivano da se respiratorne infekcije lakše šire. Provetravanje prostorija i boravak na otvorenom kada vremenski uslovi dozvoljavaju mogu biti deo dobre svakodnevne rutine. Kod kuće je takođe korisno ne pregrevati prostorije i, kada je moguće, održavati prijatnu temperaturu i odgovarajuću vlažnost vazduha. Dete koje je bolesno ne bi trebalo slati u kolektiv samo zato što roditelju nije praktično da ostane kod kuće – odmor pomaže detetu, a time se štite i druga deca.
Treći stub je ono što često zaboravimo kada krenu obaveze: san, raznovrsna ishrana i dovoljno tečnosti. Dete koje je krenulo u vrtić prolazi kroz veliku promenu ritma, pa je kvalitetan san posebno važan. Umesto jurnjave za čudotvornim preparatima, mnogo više smisla ima svakodnevna raznovrsna ishrana sa voćem i povrćem, izvorima proteina i dovoljno tečnosti. Isto važi i za roditelje – iscrpljen roditelj koji danima loše spava mnogo teže održava sopstvenu rutinu i oporavlja se kada se razboli.
I roditelji imaju svoju važnu ulogu u lancu prenosa. Ako dete počne da kašlje ili kija, ne znači da će se cela kuća sigurno razboleti, ali deljenje čaša, pribora i peškira, kao i bliski kontakt kada je neko bolestan, može povećati mogućnost prenosa infekcije. Ako se roditelj razboli, koliko god je moguće, treba da odmara, pere ruke i smanji bliske kontakte kada ima izražene simptome. Posebnu pažnju treba obratiti na vakcinaciju prema preporukama pedijatra i važećem kalendaru imunizacije, jer se neke infekcije mogu sprečiti ili značajno ublažiti vakcinacijom.
Foto: Pixabay.com
Važno je zapamtiti da nije svaka temperatura, curenje nosa ili kašalj razlog za paniku. Deca u kolektivu često imaju više respiratornih infekcija, posebno u periodu adaptacije, ali ako dete otežano diše, neuobičajeno je pospano ili teško razbudivo, ne uzima dovoljno tečnosti, ima znake dehidratacije, izrazito loše opšte stanje ili simptome koji zabrinjavaju roditelja, treba se obratiti lekaru. Cilj nije da dete provede jesen u strahu od svakog virusa – već da usvoji nekoliko dobrih navika koje će mu pomoći sada, ali i godinama kasnije. A kada se bolest ipak pojavi, najvažnije je da porodica zna kada je vreme za odmor kod kuće, a kada za savet pedijatra.
Autor: S.Paunović
