Najveći nesporazum u vezi često nije u tome što partneri žele različite stvari, već u tome što istu potrebu za bliskošću pokazuju na potpuno različite načine.
On traži seks, a ona traži zagrljaj. Ona želi da je privije uz sebe, da razgovaraju, da oseti nežnost — a on njeno odbijanje seksa doživljava kao odbijanje njega. Ona, s druge strane, njegovo insistiranje na seksualnoj bliskosti može doživeti kao dokaz da ga ne zanima njena emotivna potreba. I tako nastaje začarani krug: što se on više oseća odbačeno, više traži fizičku bliskost; što se ona oseća neshvaćeno, više se povlači. Oboje pate, a oboje veruju da je upravo onaj drugi uzrok problema.
U osnovi često nije pitanje „seks ili nežnost“, već pitanje šta nam određeni oblik bliskosti znači. Nekome je seks jedan od glavnih načina da oseti povezanost, prihvaćenost i željenost. Nekome su dodir, razgovor, pažnja i nežnost ono što stvara sigurnost iz koje se tek kasnije rađa seksualna želja. Kada partneri to ne razumeju, lako počinju da tumače tuđe ponašanje lično: „Ne želi me“, „Nisam mu dovoljno privlačna“, „Njoj više nisam zanimljiv“, „Njemu je samo do seksa“. A iza tih rečenica često stoji mnogo jednostavnije: „Nedostaješ mi.“
Problem postaje ozbiljniji kada svaki pokušaj bliskosti počne da nosi uslov. Ona pristaje na nežnost samo zato što očekuje da će ona uskoro prerasti u seks, pa se povlači i od zagrljaja. On prestaje da pokazuje nežnost jer oseća da ona vodi nikuda, pa svaki dodir postaje pokušaj da dobije seksualni odgovor. Tako ono što je nekada bilo spontano postaje pregovaranje. Dodir više nije samo dodir, poljubac više nije samo poljubac, a odbijanje jednog oblika bliskosti počinje da se doživljava kao odbijanje cele osobe.
Zato je važno razlikovati seksualno odbijanje od odbacivanja partnera. Neko može u određenom trenutku želeti zagrljaj, a ne seks. Može biti umoran, preopterećen, zabrinut ili jednostavno imati drugačiju potrebu u tom trenutku. Isto tako, partner koji želi seks ne traži nužno samo fizičko zadovoljstvo; možda kroz seksualnu bliskost pokušava da ponovo oseti da su povezani. Kada se to izgovori bez optuživanja, razgovor može da zvuči sasvim drugačije: ne „Ti nikad nećeš“, niti „Tebi je samo to važno“, već „Nedostaje mi bliskost sa tobom — hajde da vidimo šta oboma nedostaje.“
Foto: Unsplash.com
Najzreliji odnosi zato ne pokušavaju da pronađu krivca između seksa i nežnosti. Oni pokušavaju da otkriju šta se nalazi ispod obe potrebe. Jer možda on ne traži samo seks — možda želi da se oseti poželjnim. A možda ona ne traži samo nežnost — možda želi da se oseti voljenom i sigurnom. Kada partneri počnu da čuju ono što se nalazi iza zahteva, a ne samo sam zahtev, ono što je izgledalo kao odbijanje može postati poziv na bliskost. Ponekad se dvoje ljudi ne udaljavaju zato što žele različite stvari, već zato što ne prepoznaju da iza različitih potreba oboje traže isto: da budu važni onom drugom.
Autor: S.Paunović
