Neprimetno postanu deo svakog dana: od jutarnjeg buđenja i rituala hranjenja do večeri kada se ceo dom prilagođava njihovim malim navikama.
Pre nego što pas uđe u naš život, jutro je možda samo jutro. Posle njega, ono ima tačno određeno vreme za ustajanje, izlazak napolje, činiju koja čeka da bude napunjena i rep koji već od ranog jutra udara po nameštaju od uzbuđenja. Pas ne dolazi samo u kuću – on uvodi sopstveni ritam. Odjednom se više ne pitamo samo kada ćemo mi u šetnju, već kada je vreme za njegovu šetnju, kada je ručak, kada je igra i kada je poslednji izlazak pred spavanje. Čak i dani kada nemamo nikakve planove počinju da imaju svoj raspored.
Mačka, sa druge strane, često ne menja toliko ritam koliko atmosferu doma. Ona se pojavi na naslonu kauča dok gledamo televiziju, protegne se na sunčanoj fleki na podu ili odluči da baš tastatura bude najudobnije mesto u čitavoj kući. Njeno prisustvo je tiše, ali je svuda. Nekada je dovoljno da se čuje predenje iz druge sobe da znamo da je tu. I dok pas često učestvuje u gotovo svakoj aktivnosti, mačka nas podseća da i zajedničko ćutanje može biti oblik društva.
Najlepša promena ipak događa se u našim malim svakodnevnim ritualima. Počinjemo da primećujemo kako ljubimac voli da spava, koju igračku bira, na koji zvuk reaguje, gde čeka kada se vraćamo kući i kako nas pozdravlja. Pas nas uči da ustanemo čak i kada bismo ostali u krevetu još pola sata, a mačka nas može naterati da usporimo i provedemo nekoliko minuta samo mazeći je. Njihove potrebe postaju deo našeg rasporeda, ali upravo zbog toga dan dobija male tačke radosti koje ranije možda nisu postojale.
Ima tu i nečeg mnogo dubljeg. Ljubimac nas na izvestan način vezuje za sadašnji trenutak. Pas ne razmišlja o mejlu koji mora da pošalje sutra, a mačka ne brine o tome šta će biti sledeće nedelje. Njima je važno da sada izađu, jedu, igraju se, spavaju ili budu pored svog čoveka. Zbog toga njihovo prisustvo može da promeni i način na koji doživljavamo sopstveni dom. Kuća više nije samo prostor u kojem živimo – ona postaje mesto gde nas neko čeka, gde postoji rutina i gde se svakodnevno dešavaju mali rituali koje delimo sa drugim bićem.
Foto: Pixabay.com
A onda jednog dana shvatimo da se život sa ljubimcem promenio toliko neprimetno da više ne možemo da zamislimo staru verziju svog doma. Pas je uneo obavezu, kretanje i buku; mačka je donela tišinu, radoznalost i svoje neobjašnjive rituale. Ali i jedno i drugo uradili su nešto mnogo važnije – napravili su od kuće dom u kojem postoji još jedno biće koje poznajemo, čekamo i volimo. Možda zato ljudi često kažu da njihov ljubimac „nije samo ljubimac“. On zaista postane deo ritma porodice – samo što svaka porodica, zahvaljujući njemu, dobije potpuno novi ritam.
Autor: S.Paunović
