Da li zaista nanjuši lošu osobu ili primećuje nešto što nama promiče?
Dešava se da pas potpuno mirno sedi pored vlasnika, a onda ugleda određenu osobu i iznenada počne da laje, reži ili se povlači. Čovek ispred njega možda izgleda sasvim obično, ponaša se ljubazno i ne radi ništa što bi nama bilo sumnjivo. Zbog toga je nastao jedan od najpopularnijih mitova o psima: „Pas zna da je neko loš čovek.“ Ipak, stvarnost je mnogo zanimljivija. Pas verovatno ne procenjuje nečiji karakter u ljudskom smislu, ali može da registruje čitav niz signala koje mi uopšte ne primećujemo.
Psi svet oko sebe ne doživljavaju samo kroz ono što vide. Njihov njuh je izuzetno razvijen, a miris čoveka može da se promeni u zavisnosti od toga šta je radio, gde je bio, koje druge životinje je dodirivao ili u kakvom je fiziološkom stanju. Pored toga, pas primećuje držanje tela, brzinu pokreta, ton glasa i sitne promene u ponašanju. Čovek može da vidi mirnu osobu koja stoji nekoliko metara dalje; pas može da registruje drugačiji miris, napetost u pokretima ili ponašanje koje mu je ranije bilo povezano sa neprijatnim iskustvom.
Još jedan razlog može biti potpuno ličan – pas ne reaguje nužno na čoveka, već na nešto što ga taj čovek podseća. Ako je nekada doživeo strah od osobe koja je nosila određenu odeću, koristila specifičan miris, imala štap, kapu ili dubok glas, sličan prizor može da aktivira naučenu reakciju. Mi tada vidimo „čoveka koji nije ništa uradio“, dok pas vidi kombinaciju detalja koja mu je već poznata. Njegova reakcija može biti potpuno stvarna čak i kada je nama razlog nevidljiv.
Ali postoji i druga strana priče: pas može da pogreši. Lajanje nije detektor istine niti dokaz da je osoba opasna. Pas može biti uznemiren, previše stimulisan, uplašen ili jednostavno nesiguran. Neki psi burno reaguju na neobične pokrete, glasove ili ljude koji im prilaze direktno. Zbog toga nije dobro nečiju „krivicu“ ili karakter procenjivati na osnovu reakcije životinje. Pas nam daje informaciju da mu nešto u toj situaciji nije prijatno – ne presudu o čoveku.
Foto: Pixabay.com
Možda je zato najzanimljivije što psi ne moraju da znaju kakav je neko čovek da bi primetili nešto što mi ne primećujemo. Njihov svet je sastavljen od mirisa, zvukova, pokreta i obrazaca koje mi često ni ne registrujemo. Kada pas iznenada zalaje na nekoga ko nama deluje potpuno normalno, možda ne upozorava da je pred nama loša osoba, već samo reaguje na nešto što je njegovim čulima mnogo očiglednije nego našim. A ponekad je upravo to dovoljno da nas podseti koliko malo zapravo primećujemo u svetu koji delimo sa njima.
Autor: S.Paunović
